Duruelo | |||||
---|---|---|---|---|---|
| |||||
Alministración | |||||
País | España | ||||
Autonomía | Castiella y Lleón | ||||
Provincia | provincia de Segovia | ||||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||||
Alcalde de Duruelo | Gregorio San Juan Asenjo | ||||
Nome oficial | Duruelo (es)[1] | ||||
Códigu postal |
40312 | ||||
Xeografía | |||||
Coordenaes | 41°14′09″N 3°38′55″W / 41.235833333333°N 3.6486111111111°O | ||||
Superficie | 17.26 km² | ||||
Altitú | 1014 m | ||||
Llenda con | Sepúlveda, Sotillo, Cerezo de Abajo, Santo Tomé del Puerto y Santa Marta del Cerro | ||||
Demografía | |||||
Población |
160 hab. (2023) - 108 homes (2019) - 72 muyeres (2019) | ||||
Porcentaxe | 0.1% de provincia de Segovia | ||||
Densidá | 9,27 hab/km² | ||||
Más información | |||||
Estaya horaria | UTC+01:00 | ||||
duruelodesegovia.com | |||||
Duruelo ye un conceyu[2] y llocalidá d'España, na provincia de Segovia, comunidá autónoma de Castiella y Lleón. Tien una superficie de 17,26 km² con una población de 176 habitantes (2010),[3] y una densidá de 10,2 hab/km². Asitiáu cerca del ríu Duratón y de la carretera C-112 Riaza-Toro
L'escudu heráldicu y la bandera que representen al conceyu fueron aprobaos oficialmente'l 5 de mayu de 2014. L'escudu se blasona de la siguiente manera:
«En campu de sinople, una perlla ondada de plata y azur de trés órdenes, acompañada en xefe d'una espiga d'oru y un corderu de plata puestos en faxa, la espiga a la diestra y el corderu a la siniestra, a la diestra d'un carbayu, perfiláu de plata, arrincáu nos sos colores, frutado d'oru, y a la siniestra d'una sabina, perfilada de plata, arrancada nos sos colores, frutada de sable. Al timbre corona real.»
La descripción testual de la bandera ye la siguiente:
«Bandera rectangular de proporciones 2:3, formada por dos franxes, en proporciones 1/3 y 2/3, dixebraes ente sigo por dos franxes ondadas azul y blanca de 1/16 del anchu de la bandera; al estil coloráu, cargada al centru col escudu municipal nos sos colores, y a la batiente formada por dos franxes horizontales, carmesí la cimera y verde la inferior.»
La llocalidá ta asitiada a una altitú de 998 msnm.[5][6]
Noroeste: Sepúlveda | Norte: Sotillo | Nordeste: Sotillo |
Oeste: Santa Marta del Cuetu | Este: Cerezo de Abajo | |
Suroeste Santo Tomé del Puerto | Sur: Santo Tomé del Puerto | Sureste: Santo Tomé del Puerto |
Anque con presencia anterior documentada por monedes y restos cerámicos, Duruelo ye citáu históricamente dempués de la repoblación castellana de xentes procedentes del pueblu Duruelo de la Sierra homónimu de Soria, concretamente nel Cartulariu de Silos.[7]
Gráfica d'evolución demográfica de Duruelo[8] ente 1842 y 2013 |
Población de derechu (1842-1897, sacante 1857 y 1860 que ye población de fechu) según los censos de población del sieglu XIX. Población de derechu (1900-1991) o población residente (2001-2011) según los censos de población del INE. Población según el padrón municipal de 2013 del INE. |
2000 | 2002 | 2004 | 2006 | 2008 | 2010 | 2012 | 2014 | 2016 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
136 | 147 | 136 | 138 | 163 | 176 | 166 | 166 | 170 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE) |
Llexislatura | Nome | Partíu |
---|---|---|
1979-1983 | Manuel San Juan Hernanz | UCD |
1983-1987 | ||
1987-1991 | ||
1991-1995 | ||
1995-1999 | ||
1999-2003 | ||
2003-2007 | ||
2007-2011 | Tomás Sanz Casla | PSOE |
2011-2015 | Gregorio San Juan Asenjo | PSOE |
2015-2019 | Gregorio San Juan Asenjo | PSOE |
2019-2023 | n/d | n/d |
2023- | n/d | n/d |
La ilesia parroquial de la llocalidá, tamién llamada ilesia de la Natividá de La nuesa Señora, foi declarada Monumentu Históricu Artísticu —antecedente de la figura de bien d'interés cultural— el 24 de setiembre de 1982.[9][10] Cuenta con un retablu nel so interior, obra del llamáu Maestru de Duruelo y dellos cuadros d'Alonso d'Herrera.[11]