Deklaracija nezavisnosti Venezuele (španski: Acta de la Declaración de Independencia de Venezuela), službeno Svečani akt o nezavisnosti (španski: Acta Solemne de Independencia) bio je dokument što ga je 5. jula 1811. godine svečano proglasio zajednički Kongres venecuelanskih provincija. Ovim dokumentom je proklamirana nezavisnost venecuelanskih provincija od Španskog Carstva, te želje za uspostavom nezavisne države zasnovane na principima jednakosti svih građana, ukidanju cenzure i slobodi izražavanja. Ovi su principi ubrzo postali ustavna načela i predstavljali su radikalno liberalni zaokret u odnosu na viševijekovnu kolonijalnu politiku sprovođenu od strane španskih kraljeva.
Sedam od ukupno deset provincija koje su sačinjavale generalnu kapetaniju Venecuelu, potpisale su deklaraciju o nezavisnosti u kojoj su objasnile svoje razloge za taj čin. Zbog činjenice da je štetno da jedna malena evropska zemlja vlada tako velikom teritorijom Novog svijeta, te da je Hispanoamerika stekla svoje pravo na samoodređenje nakon abdikacija Karla IV, kralja Španije i Ferdinanda VII, kralja Španije i da tadašnja politička nestabilnost u Španiji diktira da Venecuela uspostavi samoupravu, nezavisno o prijateljskim odnosima među nacijama. Sedam provincija koje su potpisale deklaraciju bile su Caracas, Cumaná, Barinas, Margarita, Barcelona, Mérida i Trujillo, dok su preostale tri (Maracaibo, Coro i Guayana) odlučile ostati uz Krunu.
Deklaracijom je proglašena nova država, Američka Konfederacija Venecuela, a njezini glavni autori bili su Cristóbal Mendoza i Juan Germán Roscio. Kongres je dokument ratificirao 7. jula, a pohranjen je 17. augusta u Caracasu.