Ferdinand Tönnies

Ferdinand Tönnies
Ferdinand Tönnies, bista u Husumu
Rođenje	(1855-07-26) 26. juli 1855. Oldenswort, Njemačka
Smrt	9. april 1936(1936-04-09) (80 godina) Kiel, Njemačka

Ferdinand Tönnies (fon. Ferdinand Toenis) je bio poznati njemački sociolog. Rođen je 26. jula 1855. blizu Oldensworta. Djelom "Zajednica i društvo" stekao je svjetsku slavu.^[1]

Izvršio je klasifikaciju sociologije u 3 discipline:

1. Čista ili teorijska sociologija
2. Primijenjena
3. Empirijska sociologija ili sociografija

Tönniesova sociološka koncepcija

Bitne tačke Tönniesove sociološke koncepcije su:

• Svi društveni odnosi proizvod su ljudske volje. Postoje samo kao društvene činjenice preko volje pojedinaca za udruživanjem
• Volja po svom karakteru je raznovrsna: neka grupa ili odnos mogu se formirati radi ostvarenja zajedničkog cilja ili zbog toga što se usljed osjećanja simpatije prema partneru smatra da je odnos vrijedan sam po sebi (prijateljstvo). Ove vrste volje Tönnies definiše kao organsku i racionalnu. Organska označava svaki proces htijenja koji proističe iz temperamenta i karaktera pojedinca, bez obzira na to da li mu je porijeklo u naklonosti,običaju ili ubjeđenju.
• Iz navedenog slijedi da organska volja nije nužno iracionalna. Čak se mogu razlikovati i stepeni njene racionalnosti, počev od onih gdje instiktivna simpatija biološki srodnih pojedinaca određuje njihovu volju.

Društveni odnosi su za Tönniesa uvijek čisto mentalne prirode.

Tönniesova čista ili teorijska sociologija

U odnosu na zajednicu Tönnies društvo klasificira na:

1. Društvene odnose
2. Društvene grupe
3. Društvene korporacije

Društveni odnos potiče od psihičke veze,psihičkog odnosa ukoliko su iz njega izvedena izvjesna zajednička i uzajamna prava i dužnosti učesnika (npr.ljubav i brak)

Kompleks društvenih odnosa između više od 2 lica naziva se socijalni krug, a to je veza između društvenog odnosa i društvene grupe.

Društvene grupe predstavljaju takve prirodne ili psihološke grupe koje udruženi pojedinci priznaju, za koje su dali svoj pristanak u kontinuitetu (npr.narod)

Korporacije-društvena tijela razlikuju se od prethodne 2 kategorije jer imaju svoju organizaciju gdje određene ličnosti vrše određene funkcije. Najznačajnija korporacija je država.

Društvenu normu Tönnies definiše kao skup naređenja i zabrana opće važnosti u društvenoj zajednici kojima se reguliše ponašanje pojedinaca jednih prema drugim unutar i van te zajednice. Vrijednost ovim pravilima daje pristanak (izričit ili prećutan) samih pojedinaca.Tenis razlikuje 3 kategorije normi: poredak, zakon i moral

• Poredak je najopćiji kompleks normi zasnovan na saglasnosti ili konvenciji.
• Zakon je kompleks normi čiji se smisao tumači i primjenjuje sudskom odlukom. Stvara se bilo običajem (više organskih volja), bilo formalnim i svjesnim (racionalna volja) zakonodavstvom.
• Moral je kompleks normi za koje se pretpostavlja da ih tumači imaginarni sudija (Bog ili savjest)

Moralne norme sankcionisane su religijom ili javnim mnijenjem. Prema Tönniesovoj političkoj opciji, ukoliko je rezultat demokratskog zakonodavnog postupka, pravo predstavlja odraz javnog mnijenja.

Tönniesova primijenjena ili posebna sociologija

Ukazujući da u toku društvene evolucije društvene grupe, stavovi, norme prvenstveno potiču iz trgovine, moderne države i nauke, Tönnies se opredjeljuje za ekonomsko tumačenje historije ili kako sam kaže "realističko tumačenje društvene evolucije". U ekonomskom tumačenju historije nije potcijenio ni značaj ideologije u društvenom životu. Tönnies smatra da u društvu značaj imaju samo one ideje koje bez obzira na svoju "ispravnost" izražavaju stvarni ili pretpostavljeni interes vodećih društvenih grupa.

Tönniesova empirijska sociologija

Tönnies je pod empirijskom sociologijom podrazumjevao rezultate konkretnih istraživanja određenih socijalnih fenomena.U svojim empirijskim istraživanjima izradio je vlastiti metod korelacija, što je njegov osoben doprinos empirijskoj sociologiji.

Djela

• De Jove Ammone questionum specimen, Phil. Diss., Tübingen 1877
• Gemeinschaft und Gesellschaft. Abhandlung des Communismus und des Socialismus als empirischer Culturformen, ([1887]; [²1912 Gemeinschaft und Gesellschaft. Grundbegriffe der reinen Soziologie), Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 2005
• Der Nietzsche-Kultus, [1897], Tönnies-Forum, Kiel ²2005
• Schiller als Zeitbürger und Politiker, Buchverlag der Hilfe, Berlin-Schöneberg 1905
• Strafrechtsreform, Pan, Berlin 1905
• Philosophische Terminologie in psychologisch-soziologischer Ansicht, Thomas, Leipzig 1906
• Die Sitte, Rütten & Loening, Frankfurt am Main 1909
• Die soziale Frage, [1907], Die soziale Frage bis zum Weltkriege, ed. Cornelius Bickel, Walter de Gruyter, Berlin/New York 1989
• Thomas Hobbes, der Mann und der Denker, 1910
• Der englische Staat und der deutsche Staat, Karl Curtius, Berlin 1917
• Weltkrieg und Völkerrecht, S. Fischer Verlag, Berlin 1917
• Theodor Storm, Karl Curtius, Berlin 1917
• Kritik der öffentlichen Meinung, [1922], 2002 (Ferdinand Tönnies Gesamtausgabe, XIV)
• Soziologische Studien und Kritiken, I-III, Jena 1924, 1926, 1929
• Einführung in die Soziologie, [1931], (Reprint: Edition Classic, VDM Verlag Dr. Müller 2006, ISBN 3-86550-600-3)
• Geist der Neuzeit, [1935], 1998 (Ferdinand Tönnies Gesamtausgabe, XXII, Walter de Gruyter, Berlin/New York 1998, 3-223)
• Die Tatsache des Wollens, ed. Jürgen Zander, Duncker & Humblot, Berlin 1982
• Ferdinand Tönnies - Harald Höffding. Briefwechsel, ed. Cornelius Bickel/Rolf Fechner, Duncker & Humblot, Berlin 1989
• Ferdinand Tönnies Gesamtausgabe, I-XXIV, ed. Lars Clausen/Alexander Deichsel/Cornelius Bickel/Carsten Schlüter-Knauer/Uwe Carstens, Walter de Gruyter, Berlin/New York 1998-)

Reference

1. "Ferdinand Tönnies | German sociologist | Britannica". www.britannica.com (jezik: engleski). Pristupljeno 27. 1. 2023.

Vanjski linkovi

• Ferdinand-Tönnies-Gesellschaft