Nukleozid

Nukleozidi su glikozilamini koji se sastoje od nukleobaza (često zvanim kratko: baze) koje su vezane za ribozne ili dezoksiribozne šećere preko beta-glikozidne veze. Nukleozidi su, naprimjer, citidin, uridin, adenozin, guanozin, timidin i inozin.^[1] ^[2]^[3]^[4]

Osobenosti

Nukleozidi se mogu fosforilizirati specifičnim katalitskim djelovanjem ćelijskih kinaza, na njihovoj primarnoj alkoholnoj grupi (-CH₂-OH), kada nastaju nukleotidi – molekulski gradivni blokovi DNK i RNK.

Nukleozidi se mogu formirati u putevima sinteze de novo, posebno u jetri, iako u većim količinama nastaju razlaganjem nukleinskih kiselina iz hrane. U tom procesu nukleotidi se razlažu pomoću nukleotidaza, kao što se timin u nukleotidu nalazi u nukleozidu (kaotimidin), i fosfat. Nukleozidi, se naknadno razlažu u lumenu probavnog sistema nukleozidazama u nukleobaze i riboze ili dezoksiriboze. Pored toga, nukleotidi se mogu razložiti i unutar ćelije u azotne baze, ribozu-1-fosfat ili dezoksiribozu-1-fosfat.^[5]^[6]^[7]^[8]

Dušična baza	Nukleozid	Deoksinukleozid
Adenin	Adenozin A	Dezoksiadenozin dA
Guanin	Guanozin G	Dezoksiguanozin dG
Timin	5'-Metiluridin m⁵U	Timidin dT
Uracil	Uridin U	Dezoksiuridin dU
Citozin	Citidin C	Dezoksicitidin dC

Upotreba

U medicinskoj praksi je upotrebljavano više analognih nukleozida, kao antivirusnih ili antitumorskih lijekova. Virusne polimeraze te spojeve ugrađujusa netipskim bazama. Te supstance se aktiviraju u ćelijama, konverzijom u nukleotide. se Administriraju se kao nukleozidi, jer naelektrisani nukleotidi ne mogu lahko proći kroz ćelijske membrane.

Također pogledajte

Reference

^ Voet D., Voet J. (1995): Biochemistry, 2nd Ed. Wiley, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.
^ Bugg T. (1997): An introduction to enzyme and coenzyme chemistry. Blackwell Science, Oxford, ISBN 0-86542-793-3.
^ Lindhorst T. (2007): Essentials of carbohydrate chemistry and biochemistry. Wiley-VCH, 3527315284}}
^ Robyt F. (1997): Essentials of carbohydrate chemistry. Springer, ISBN 0387949518.
^ Laidler K. J. (1978): Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings, Menlo Park, ISBN 0-8053-5680-0.
^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
^ Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN 0-12-361811-8.
^ Nelson D. L., Cox M. M. (2013): Lehninger principles of biochemistry. W. H. Freeman and Co., ISBN 978-1-4641-0962-1.

[1] Voet D., Voet J. (1995): Biochemistry, 2nd Ed. Wiley, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.

[2] Bugg T. (1997): An introduction to enzyme and coenzyme chemistry. Blackwell Science, Oxford, ISBN 0-86542-793-3.

[3] Lindhorst T. (2007): Essentials of carbohydrate chemistry and biochemistry. Wiley-VCH, 3527315284}}

[4] Robyt F. (1997): Essentials of carbohydrate chemistry. Springer, ISBN 0387949518.

[5] Laidler K. J. (1978): Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings, Menlo Park, ISBN 0-8053-5680-0.

[6] Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.

[7] Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN 0-12-361811-8.

[8] Nelson D. L., Cox M. M. (2013): Lehninger principles of biochemistry. W. H. Freeman and Co., ISBN 978-1-4641-0962-1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]