Teški lanac imunoglobulina

Dijagram tipskog antitijela koji sa dva teška lanca Ig (ljubičasta) spojena disulfidnom vezom sa dva lahka lanca Ig (zeleno). Prikazani su konstantni (C) i varijabilni (V) domeni.
Molekula antitijela. Dva teška lanca obojena su crvenom i plavom bojom, a dva lahka – zelenom i žutom.[1]

Teški lanac imunoglobulina (IgH) je velika polipeptidna podjedinica antitijela (imunoglobulina). U ljudskom genomu, lokusi IgH gena nalaze se na hromosomu 14.

Tipsko antitijelo se sastoji od dva teška lanca imunoglobulina (Ig) i dva lahka Ig lanca. Postoji nekoliko različitih tipova teškog lanca koji definišu klasu ili izotip antitijela. Ovi tipovi teških lanaca variraju između različitih životinja. Svi teški lanci sadrže niz imunoglobulinskih domena, obično s jednom varijabilnom domenom (VH) koji je važan za vezivanje antigena i nekoliko konstantnih domena (CH1, CH2, itd.). Proizvodnja održivog teškog lanca je ključni korak u sazrijevanju B-ćelija. Ako je teški lanac u stanju da se veže za surogatni lahki lanac i pređe na plazmamembranu, tada B-ćelija u razvoju može početi proizvoditi svoj lahki lanac.[2]

Teški lanac ne mora uvijek da se veže za lahki lanac. Pre-B-limfociti mogu sintetizirati teški lanac u odsustvu lahkog lanca, koji onda može omogućiti teškom lancu da se veže za protein koji vezuje teški lanac.[3]

Kod sisara

[uredi | uredi izvor]

Klase

[uredi | uredi izvor]

Postoji pet tipova teškog lanca sisarskih imunoglobulina: γ, δ, α, μ i ε.[4] Oni definišu klase imunoglobulina: IgG, odnosno IgD, IgA, IgM i IgE.

  • Teški lanci α i γ imaju približno po 450 aminokiselina.
  • Teški lanci μ i ε imaju približno po 550 aminokiselina.[4]

Regije

[uredi | uredi izvor]

Svaki teški lanac ima dvije regije:

  • „Konstantna regija“ (koja je ista za sve imunoglobuline iste klase, ali se razlikuje između klasa).
    • Teški lanci γ, α i δ imaju konstantnu regiju sastavljenu od tri tandemska (u liniji jedan pored drugog) imunoglobulinska domena, ali također imaju zglobnu regiju za dodatnu fleksibilnost.[5]
    • Teški lanci μ i ε imaju konstantnu regiju sastavljenu od po četiri domena.[4]
  • Varijabilni region koji se razlikuje između različitih B-ćelija, ali je isti za sve imunoglobuline koje proizvode iste B-ćelije ili klonirane B-ćelije. Varijabilni domen bilo kojeg teškog lanca sastoji se od jednog domena imunoglobulina. Ovi domeni su dugački po oko 110 aminokiselina.[6]

Također pogledajte

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ "Archived copy". Arhivirano s originala, 19. 4. 2007. Pristupljeno 20. 4. 2007.CS1 održavanje: arhivirana kopija u naslovu (link)
  2. ^ Mårtensson, I-L; Ceredig, R (23. 1. 2017). "Role of the surrogate light chain and the pre-B-cell receptor in mouse B-cell development". Immunology. 101 (4): 435–441. doi:10.1046/j.1365-2567.2000.00151.x. ISSN 0019-2805. PMC 2327112. PMID 11122446.
  3. ^ Haas, Ingrid G.; Wabl, Matthias (1983). "Immunoglobulin heavy chain binding protein". Nature. 306 (5941): 387–9. Bibcode:1983Natur.306..387H. doi:10.1038/306387a0. PMID 6417546. S2CID 4247626.
  4. ^ a b c Janeway CA, Jr.; et al. (2001). Immunobiology (5th izd.). Garland Publishing. ISBN 0-8153-3642-X. (electronic full text via NCBI Bookshelf).
  5. ^ Woof, Jenny M.; Burton, Dennis R. (2004). "Human antibody–Fc receptor interactions illuminated by crystal structures". Nature Reviews Immunology. 4 (2): 89–99. doi:10.1038/nri1266. PMID 15040582. S2CID 30584218.
  6. ^ "The Biology Project". Antibody Structure. The University of Arizona. Pristupljeno 27. 5. 2020.

Vanjski linkovi

[uredi | uredi izvor]

Šablon:Imunski proteini