Xen

Xen
Originalni autor(i)Keir Fraser, Steven Hand, Ian Pratt, University of Cambridge Computer Laboratory
Programer(i)Linux Foundation
Prvo izdanje2003. (2003)
Stabilna verzija
4.12.0[1] / 1. april 2019; prije 5 godina (2019-04-01)
Centralna arhivahttps://xenbits.xen.org/gitweb/?p=xen.git, https://xenbits.xen.org/git-http/xen.git
Programski jezikC
VrstaHipervisor
LicencaGNU GPL verzija 2
Veb-sajtxenproject.org

Xen Project (izgovara se zen) izvorni je hipervizor. Razvijen je na Univerzitetu u Cambridgeu a sada ga razvija Linux fondacija uz podršku Intela.

Laboratorija Univerziteta u Cambridgeu razvila je prve verzije Xena. Zajednica Xen Project razvija i održava Xen projekt kao besplatan softver otvorenog koda, podložan zahtjevima GNU Opće javne licence (GPL), verzija 2. Trenutno je dostupan za skupove instrukcija IA-32, x86-64 i ARM.[2]

Upotreba

[uredi | uredi izvor]

Kompanije koje pružaju usluge Internet hostinga koriste hipervizore za pružanje virtualnih privatnih servera. Xen kao primarni hipervizor koriste Amazon EC2 (od augusta 2006),[3] IBM SoftLayer,[4] Liquid Web, Fujitsu Global Cloud Platforma,[5] Linode, OrionVM[6] i Rackspace Cloud.[7]

Tehnologija

[uredi | uredi izvor]

Tipovi virtualizacije

[uredi | uredi izvor]

Xen nudi pet pristupa za pokretanje gostujućeg operativnog sistema: HVM (hardverska virtualna mašina), HVM sa PV upravljačkim programima, PVHVM (paravirtualizacija sa potpunom hardverskom virtualizacijom,[8] tj. HVM sa PVHVM upravljačkim programima), PVH (PV u HVM kontejneru) i PV (paravirtualizacija).[9]

Unixu slični sistemi

[uredi | uredi izvor]

Gostujući sistemi mogu da rade potpuno virtualizovano (što zahtjeva hardversku podršku), paravirtualizovano (što zahtjeva modifikovani gostujući operativni sistem), ili potpuno virtualizovano sa paravirtualnim upravljačkim programima (PVHVM[10]).[11] Sljedeći sistemi mogu da rade kao paravirtualizovani gosti:

Microsoft Windows sistemi

[uredi | uredi izvor]

U verziji 3 predstavljena je mogućnost pokretanja Microsoft Windowsa kao gostujućeg operativnog sistema ako procesor glavnog računara podržava virtualizaciju hardvera koju pruža Intel VT-x ili AMD-V.

Komercijalne verzije

[uredi | uredi izvor]
  • Citrix XenServer
  • Huawei FusionSphere[15] t
  • Oracle VM Server za x86
  • Thinsy Corporation
  • Crucible (hipervizor) Star Lab Corp.[16]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ "Xen 4.12.0 released". Juergen Gross. 1. 4. 2019. Pristupljeno 4. 4. 2019.
  2. ^ jgross (2. 4. 2019). "What's New In XEN 4.12". xenproject.org. Pristupljeno 6. 5. 2019.
  3. ^ https://aws.amazon.com/es/blogs/aws/amazon_ec2_beta/
  4. ^ "CloudLayer Computing vs. Amazon EC2" (PDF) (PDF). Arhivirano s originala (PDF), 12. 12. 2014. Pristupljeno 5. 4. 2015.
  5. ^ Suzanne Tindal (28. 2. 2011). "Fujitsu's global cloud launches in Aus". ZDNet Australia. Arhivirano s originala, 17. 10. 2012. Pristupljeno 12. 6. 2019.
  6. ^ "Xen Project - Guest VM Images - OrionVM PV-HVM Templates". 1. 4. 2012. Pristupljeno 27. 6. 2014.
  7. ^ "Cloud FAQ". Rackspace.com. 13. 9. 2011. Arhivirano s originala, 17. 10. 2012. Pristupljeno 18. 10. 2012.
  8. ^ "Choosing a virtualization mode (PV versus PVHVM)". Rackspace Support Network. Rackspace. 12. 1. 2016. Arhivirano s originala, 26. 1. 2018. Pristupljeno 25. 1. 2018.
  9. ^ Roger Pau Monne. "Xen virtualization on FreeBSD" (PDF) (PDF). Pristupljeno 6. 4. 2015.
  10. ^ "PV on HVM". Wiki.xen.org. Arhivirano s originala, 13. 4. 2018. Pristupljeno 12. 4. 2018.
  11. ^ "Understanding the Virtualization Spectrum". Wiki.xenproject.org. Pristupljeno 12. 4. 2018.
  12. ^ "FreeBSD/Xen - FreeBSD Wiki". Wiki.freebsd.org. 25. 6. 2012. Arhivirano s originala, 12. 10. 2012. Pristupljeno 18. 10. 2012.
  13. ^ "FreeBSD 11.0-RELEASE Release Notes". The FreeBSD Documentation Project. 22. 9. 2016. Pristupljeno 23. 10. 2016.
  14. ^ "xen(4) - OpenBSD Manual Pages". Pristupljeno 30. 12. 2017.
  15. ^ Huawei to virtual world: Give us your desktops and no-one gets hurt
  16. ^ Crucible - Secure Embedded Virtualization

Dalje čitanje

[uredi | uredi izvor]