(2095) Парсифаль

(2095) Парсифаль
ЦӀе тиллина сийдина Парсифаль
Цул хьалхарниг (2094) Магнитка[1]
Цуьнан рогӀераниг (2096) Väinö[1]
Йуьхь йиллинарг йа кхоллархо Хаутен, Корнелис Йоханнес ван[1], Хаутен-Груневельд, Ингрид ван[1], Том Герельс[1], Паломар-лейденское обозрение слабых малых планет[2]
Схьайиллина терахь 1960 шеран 24 сентябрь[3]
Место астрономического открытия Паломарская обсерватория[3]
Группа малых планет астероидийн аса[3]
Родительское тело Малх
Апоцентр 399 575 912 639,7 метр[4], 2,664502344143 ± 6,3357E−10 астрономин дакъа[3]
Перицентр 390 503 370 253,65 метр[4], 2,617051977569 ± 1,354E−9 астрономин дакъа[3]
Аргумент перицентра 0,179 радиан[4], 13,110816885169 ± 4,0805E−6 °[3]
Эксцентриситет орбиты 0,01, 0,0115005[4], 0,0089841671 ± 4,1882E−10[3]
Наклонение орбиты 0,063 радиан[4], 3,587168307151 ± 2,4294E−8 °[3]
Орбитальный период 4,29 шо[4], 1567,4585307057 ± 5,5907E−7 де-буьйса[3]
Большая полуось орбиты 395 046 597 747,66 метр[4], 2,640777160856 ± 6,2793E−10 астрономин дакъа[3]
Долгота восходящего узла 5,8 радиан[4], 332,20398608999 ± 6,5184E−7 °[3]
Средняя аномалия 2,796 радиан[4], 348,38692159185 ± 4,2801E−6 °[3]
Абсолютная звёздная величина 12,8[4], 12,88[3]
Альбедо 0,173 ± 0,028[3]
Диаметр 9,212 ± 0,053 km[3]
Мур 17 октября 2024 года
Время периастра 2 460 651,0639412 ± 1,8647E−5 JD[3]
Временное обозначение 1973 SF4[3], 1973 SS2[3], 1980 FD12[3], 1984 FD2[3], 1984 FK1[3], 1984 GV[3], 6036 P-L[3]

(2095) Парсифаль (лат.  Parsifal) — Маьлхан системехь астероидийн коьрта асанехь, Марсан а, Юпитеран а орбиташна йукъахь лаьтташ йолу астероид.

ДӀайиллина 1960 шеран 24 сентябрехь К. Й. ван Хоутен, И. ван Хаутен-Груневельд,Том Герельс цӀе йолу Ӏилманчо Паломар обсерваторехь. Йуьхьанца хилла цӀе «6036 P-L».

  • Lutz D. Schmadel. Dictionary of Minor Planet Names. — Fifth Revised and Enlarged Edition. — B., Heidelberg, N. Y.: Springer, 2003. — 992 p. — ISBN 3-540-00238-3.
  • Lutz D. Schmadel. Dictionary of Minor Planet Names. — Springer Science & Business Media, 2012-06-10. — 1458 с. — ISBN 9783642297182
  • Chapman, C. R., Morrison, D., & Zellner, B. Surface properties of asteroids: A synthesis of polarimetry, radiometry, and spectrophotometry// Icarus : journal. — Elsevier, 1975. — Vol. 25. — P. 104—130.
  • Kerrod, Robin. Asteroids, Comets, and Meteors (билганза). — Lerner Publications Co., 2000. — ISBN 0585317631.

Билгалдахарш

[бӀаьра нисйан | нисйан]

Хьажа иштта

[бӀаьра нисйан | нисйан]