Вид | кафуле |
---|---|
Основано | 1860 |
Седиште | Виа Чиаја, Неапол |
Мреж. место | grancaffegambrinus.com |
Кафе Гамбринус е историско, приватно кафуле или кафуле во Централен Неапол, Италија, преку Чиаја. Сместено е во задниот дел на Палацо дела Префетура, која се наоѓа пред и од страна на Кралската палата во Неапол, од кои и двете се свртени кон плоштадот Плебисцито. Името Гамбринус е некоја легендарна лута фигура на веселост, а неговото име се користи за разни брендови и многу претпријатија.
Кафулето било основано во 1860 година од Винченцо Апуцо, чиј сон бил неговиот клуб да биде најважен од новородената Италија и успеал затоа што станал официјален снабдувач на Реал Каса.[1] Следниот сопственик, Марио Вака, почнувајќи од 1889-1890 година, нарачал реновирање и реконструкција користејќи го архитектот Антонио Кури и нарачал насликана декорација од бројни современи уметници, вклучувајќи ги Лука Постиљоне, Пјетро Скоппета, Винченцо Волпе, Атилио Пратела, Џиузее Десек Џузеро, Гаетано Еспосито, Винченцо Милјаро, Винченцо Ироли, Едуардо Де Филипо и Винченцо Каприле. Нивните уметнички дела сè уште ги красат елегантните ентериери во Арт Нову, кои го поттикнуваат духот на Belle Epoque.[1]
Кафулето било познато и по тоа што било место за состаноци на интелектуалци и уметници, вклучувајќи ги Габриеле Д'Анунцио и Филипо Томазо Маринети. Тоа била точка на средба на Оскар Вајлд, Габриеле Д'Анунцио, Ернест Хемингвеј и Матилде Серао,[2] принцезата Сиси и Жан Пол Сартр,[3][4] Ги де Мопасан, Емил Зола и Бенедето Кроче.[5]
Сместено во близина на Театро ди Сан Карло се користи за пречекување музичари и директори на оркестри пред нивните изведби во главниот театар во Неапол. На 1 јануари 2002 година, италијанскиот претседател Карло Азељо Чампи, кој бил поврзан со градот со посебна емпатија[6] го платил своето прво кафе во евра во Гамбринус во Неапол.[7]