Лотан

Уништувањето на Левијатан од Густав Доре (1865)

Лотан[1] — слуга на морскиот бог Јам поразен од богот на бурата Хадад-Баал во угаритскиот Баалски циклус.[1] Се смета дека Лотан е претставен од змијата Темтум претставена во сириските печати од 18-16 век пр.н.е.,[2] и наоѓа подоцнежен рефлекс во морското чудовиште Левијатан, на чиј пораз од рацете на Јахoва се алудира во библиската книга на Јов и во Исаија 27:1.[3] Ламберт (2003) отишол до степен на тврдење дека Исаија 27:1 е директен цитат извлечен од угаритскиот текст, правилно преведувајќи го угаритскиот bṯn „змија“ како хебрејски nḥš „змија“.[4]

Лотан е придавска формација што значи „намотан“, овде се користи како правилно име,[5] истото суштество има голем број можни епитети, вклучувајќи ја „змијата во бегство“ (bṯn brḥ) и можеби (со одредена несигурност што произлегува од празнините на ракописот) „змијата што се врти“ (bṯn ʿqltn) и „моќниот со седум глави“ (šlyṭ d.šbʿt rašm).[6]

Митот за Хадад кој го победил Лотан, Јахве го победил Левијатан, Мардук го победил Тиамат (итн.) во митологиите на античкиот Блиски Исток се класични примери на митемата Хаоскампф, исто така рефлектирана во Зевсовото убиство на Тифон во грчката митологија,[7] Торовата борба против Јормунганд во Гилфагининскиот дел од Прозата еда,[8] и ведската битка меѓу Индра и Вритра (од санскрит वृत्र, vṛtrá, што значи обвивка, покритие и затоа пречка) кој е обвинет како змеј кој ги собира водите и дождовите, како даса за крадење крави и како анти-бог поради криењето на Сонцето.[9]

Реката Литани која се движи низ долината Бека во Либан е именувана по Лотан бидејќи се верувало дека реката е олицетворение на богот.[10][11]

Поврзано

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 Herrmann (1999).
  2. Uehlinger (1999).
  3. Kaenel, Barbara R.; Uehlinger, Urs (1999). Hydrobiologia. 415: 257–263. doi:10.1023/a:1003860831654. ISSN 0018-8158 https://doi.org/10.1023/a:1003860831654. Отсутно или празно |title= (help)
  4. Ghazinour, Kambiz; Razavi, Amir H.; Barker, Ken (2014). „A Model for Privacy Compromisation Value“. Procedia Computer Science. 37: 143–152. doi:10.1016/j.procs.2014.08.023. ISSN 1877-0509.
  5. Sievers, J.; Berry, M.; Baumgarten, H. (1981-02). „The role of noradrenergic fibres in the control of post-natal cerebellar development“. Brain Research. 207 (1): 200–208. doi:10.1016/0006-8993(81)90694-6. ISSN 0006-8993. Проверете ги датумските вредности во: |date= (help)
  6. Kaenel, Barbara R.; Uehlinger, Urs (1999). Hydrobiologia. 415: 257–263. doi:10.1023/a:1003860831654. ISSN 0018-8158 https://doi.org/10.1023/a:1003860831654. Отсутно или празно |title= (help)
  7. Ogden, Benjamin H.; Ogden, Thomas H. (2013-03-25). „The Analyst's Ear and the Critic's Eye“. doi:10.4324/9780203523063. Наводот journal бара |journal= (help)
  8. Sturluson, Snorri (2005). The Prose Edda. London: Penguin Classics.
  9. Herrmann, Andreas; Huber, Frank; Braunstein, Christine (1999). Gestaltung der Markenpersönlichkeit mittels der „means-end“-Theorie. Wiesbaden: Gabler Verlag. стр. 103–133. ISBN 978-3-663-10828-3.
  10. Price, Robert M. (2018). Bart Ehrman Interpreted (англиски). Pitchstone Publishing. стр. 153. ISBN 978-1-63431-159-5.
  11. Price, Richard; Price, Sally (2018-10-24). „Equatoria“. doi:10.4324/9780203060919. Наводот journal бара |journal= (help)

Литература

[уреди | уреди извор]