Просигој

Просигој бил српски кнез од околу 820 г. до околу 830 година. Единствените извори за него, како и за неговите двајца претходници Вишеслав и Радослав, кои се чини дека му се дедо и татко, доаѓаат од две реченици напишани во делото За управувањето со кралството на византискиот император од 10 век, Константин Порфирогенит. Тие две реченици гласеле: „Кога Бугарија беше под власта на Ромеј, бидејќи умре српскиот архонт кој побегна кај царот Ираклиј, неговиот син го наследи, а потоа внукот и така натаму архонти од неговото семејство. По одреден број години од нив се родил Вишеслав, а од него Радослав и од него Просигој и од него Властимир.^[1]

Порфирогенит

Српски кнежевства 8. и 9. век.

Европа 814

Значи, според Порфирогенит, тие се и потомци на водачот кој ги довел Србите на Балканот и врз основа на тоа тие се здобиле со власт над Србите. Титулата архонт што им се припишува на Порфирогенит и Просигус обично се преведува како принц. Како што знаеме, наследникот на Просигоје на престолот Властимир владеел до околу 851 година. Можеме да претпоставиме дека Просигој владеел и умрел во првата половина на IX век, но не поблиску до декадата. Но, постои претпоставка дека за време на владеењето на Просигоје или за време на неговиот татко Радослав, дошло до востание на Људевит Посавски (819-822) против франкската власт. Наследник на Просигој бил Властимир, по кого историчарите го именувале целото прво српско владејачко семејство - Властимировиќи.

Поврзано

• Историја на Србија во средниот век

Наводи

• Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
• Бубало, Ђорђе (2008). „Властимировићи“. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 187–189.
• Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008). Српске династије (2.. изд.). Београд: Службени гласник.
• Живковић, Тибор (2002). Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025). Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник.
• Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
• Живковић, Тибор (2012). „О такозваној "Хроници српских владара" из списа De administrando Imperio цара Константина VII Порфирогенита“. Византијски свет на Балкану (PDF). 2. Београд: Византолошки институт САНУ. стр. 313–332. Архивирано од изворникот (PDF) на 2017-12-09. Посетено на 2022-02-13.
• Острогорски, Георгије (1949). „Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци“. Историски часопис. 1 (1948): 24–29.
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
• Острогорски, Георгије (1970). Византија и Словени. Београд: Просвета.
• Ћирковић, Сима (1981). „Образовање српске државе“. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 141–155.
• Ћирковић, Сима (1981). „Србија између Византијског царства и Бугарске“. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 156–169.
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.

Надворешни врски

• Константин Порфирогенит, „За управата на империјата“ ( Поглавје 32)

1. ВИИНЈ, II 1959. sfn error: no target: CITEREFВИИНЈ,_II1959 (help)