Бошњани (кирилица: Бошњани; машки род еднина Bošnjanin / Бошњанин, женски Bošnjanka / Бошњанка; латински: Bosniensis), што значи Босанци, е името кое потекнува од средниот век и се користи за жителите на Босна.[1][2][3] Името се користи и може да се најде во босанските пишани споменици од тој период, кои се појавуваат во венецијанските извори најрано во 12 век, според истражувањето на односите меѓу Босна и Венеција од историчарот Марко Шуњиќ, и други документи барем до почетокот на 16 век и османлиското освојување и стабилизација на моќта.
Терминот добар босанец (добри Бошњанин / добри Бошњанин) не бил географска референца за жителите покрај реката Босна, туку се однесувал на населението на целата средновековна Босна, без разлика на религијата, што може да се види во различни повелби на 14 и 15 век за време на владеењето на бан Стјепан II Котроманиќ, бан Твртко I, кралот Стјепан Остоја и други. Во овие повелби босанските владетели ги споменуваат добрите Бошњаци како сведоци.[4]
Демонимот „Бошњани“ се појавува во средновековните државни документи (повелби) од странско и/или босанско потекло, напишани на босанска кирилица, од 12 век и се користи во однос на босанското благородништво на средновековна Босна, нивните поданици, на сведоците во спорови, тестаменти, одредби, на нивните роднини итн. Најмногу бил користен во повелби од босански магнати и членови на кралското семејство, а меѓу последните кои го користеле во неговото битие босанскиот крал Стјепан Томашевиќ, пред османлиското освојување на Босна.[5][6][7][8][9]
Појавувајќи се во голем број документи од тој период, честопати се поврзувал со зборот „Добро“ (Добри/Добри). На пример, во документ од 1417 година на Стјепан Остоја се споменува нашите добри Босанци (i nostri boni Bosnensi), а истиот термин се користи во документ од 1419 година на Стјепан Остојиќ.[10] Ќошковиќ смета дека терминот датира со Стјепан II Котроманиќ (1322–53).[11] Синтагмата на „Добри Бошњани“ (Добри Бошњани; „Добрите Бошњани“) која се појавува во историските документи (повелби) како социјална и етичка категорија, историчарот Среќко Џаја се однесува на слична синтагма на „бони хомини“.[12]
Босанскиот историчар Пејо Ќошковиќ, цитирајќи ги Фердо Шишиќ и Доминик Мандиќ, ја опишал употребата на терминот во кралските документи како членство во босанско благородништво, без индикации за религијата на субјектот[10] и како политички термин за разликување на луѓето од Босна од луѓето од другите земји стекнати во времето на Кралството Босна и вклучени во кралската титула.[11]
За време на австроунгарската ера, терминот Бошњак исто така се претпочитал до почетокот на 20 век, а се среќавал и во босанските Францискански списи, како што се истакнати членови на редот, историчари и писатели, Иван Франо Јукиќ и Антун Кнежевиќ, кои биле први да го поврзат името со етнички и национален контекст. Ситуацијата повторно се променила во 20 век, бидејќи Босанац (види исто така: Босанци и Босанци) станал претпочитан термин. По независноста на Босна и Херцеговина во раните 1990-ти, Бошњаците повторно го зајакнале (тогаш) архаичниот термин Бошњаци – Бошњаци – за нивното национално име, врз основа на историската етно-географска конотација на зборот.[7]
[...] svjedoci [...] označeni izrazima "naši dobri Bošnjani (i nostri boni Bosnensi), što sasvim jasno određuje njihovu stalešku pripadnost bosanskom plemstvu.25 - Navedeni izrazi ne predstavljaju nikakvu etničku ili konfesionalnu odrednicu onih na koje se odnosi, kako se to može napose u historiografskoj literaturi o »Crkvi bosanskoj«, pa s tim u vezi navodimo tek djela nekih istaknutijih autora. Usp. F. ŠIŠIĆ, Vojvoda Hrvoje Vukčić Hrvatinić i njegovo doba (1350–1414), Zagreb, 1902, 236 (dalje: ŠIŠIĆ, Vojvoda Hrvoje); D. MANDIĆ, Bogomilska crkva bosanskih krstjana, Chicago, Ill. 1962, 200, 385 (dalje: MANDIĆ, Bogomilska crkva).
Razlikovanje Bosne od ostalih kasnije stečenih dijelova ostalo je prisutno u titulaturi bosanskih vladara tijekom čitavog srednjeg vijeka. Uvažavanje te složenosti bosanskog državnog prostora može pružiti podlogu i pomoći pri razmišljanju o etničkoj i narodnosnoj pripadnosti srednjovjekovnog bosanskog stanovništva. U tijesnoj vezi s tim je postanak i funkcioniranje naziva Bošnjani kojim su u domaćoj izvornoj građi nazivani politički podanici bosanskih vladara od vremena Stjepana II. Kotromanića. Rjeđe su taj naziv Dubrovčani talijanizirali i pisali kao Bosignani.