Должина на периапсидата или должина на перицентарот на едно тело во орбита — должината (измерена од точката на пролетната рамноденица) во која ќе се јави периапсидата (најблиско место до средишното тело) кога орбиталниот наклон на телото би бил нула. Се означува со ϖ.
Кај движењето на планета околу Сонцето, оваа положба се нарекува должина на перихелот ϖ, што е збирот од должината на искачувачкиот јазол Ω и аргументот на перихелот ω.[1][2]
Должината на периапсидата е сложен агол, чиј еден дел се мери од појдовната рамнина, а остатокот од рамнината на орбитата. Така, секој агол изведен од должината на периапсидата (т.е. средна должина и вистинска должина) ќе биде сложен.
Понекогаш поимот должина на периапсидата се однесува на ω — аголот помеѓу искачувачкиот јазол и периапсидата. Оваа смисла е особено застапена кога станува збор за двојни ѕвезди и вонсочеви планети.[3][4] Меѓутоа, аголот ω понедвосмислено се нарекува аргумент на периапсидата.
ϖ е збир од должината на искачувачкиот јазол Ω (измерена на еклиптичка рамнина) и аргументот на периапсидата ω (измерен на орбитална рамнина):
кои се изведени од орбиталните состојбени вектори.
Се определува:
Тогаш:
Ректасцензијата α и деклинацијата δ на превецот на перихелот се:
Ако A < 0, се додава 180° кон α за да се добие исправниот четириаголник.
Еклиптичката должина ϖ и ширина b на перихелот се:
Ако cos(α) < 0, се додава 180° кон ϖ за да се добие исправниот четириаголник.
Како за пример, користејќи ги поновите бројки на Браун (2017)[5] за хипотетичката Деветта Планета со i = 30°, ω = 136,92°, а Ω = 94°, тогаш α = 237,38°, δ = +0,41° и ϖ = 235,00°, b = +19,97° (Браун всушност укажува i, Ω и ϖ, за што се пресметува ω).