Драгослав Шиљак (Белград, 10 септември 1933 година) е српски инженер, научник, професор и спортист, член на Српската академија на науките и уметностите (САНУ) и добитник на сребрен медал во ватерполо на Олимписките игри во 1952 година во Хелсинки.
Роден е на 10 септември 1933 година во Белград.[1] Пред почетокот на Втората светска војна учел во основното училиште Свети Сава. Матурата ја положил во Шабац. Тој израснал во побожно семејство. Отец Добрило ја завршил Богословијата во Призрен, но не умрел. Продолжил да учи и како мајка му Љубица решил да школува слепи и ретардирани деца.
Бил ватерполист на Црвена ѕвезда, Севера, Јадран од Херцег Нови, Партизан и репрезентацијата на Југославија. Со репрезентацијата на Југославија, кога имал само деветнаесет години, освоил сребрен медал на Олимписките игри во Финска во Хелсинки (1952). Во 1961 година и станал прв магистер по електротехника во Југославија, а по две години најмлад доктор на технички науки во земјата. Ватерполо кариерата ја завршил во 1964 година како играч на Партизан стигнал до титулата освојувач на Купот на европските шампиони. Потоа заминал во Америка на стручно усовршување.
Подоцна, како соработник на НАСА, заедно со Вернер фон Браун, Германец кој им се предал на сојузниците по војната, работел на проектот за контрола на ракетата „Сатурн V“ во рамките на вселенската програма „Аполо“. Оваа ракета, неколку години подоцна, ги однела првите луѓе на Месечината.
Шиљак од 1964 г. е професор на Универзитетот во Санта Клара во Калифорнија, а живее во соседниот град Саратога со сопругата Драгана, архитект. Тие имаат две деца: ќерката Ана, која отишла да студира руска историја на Харвард откако студирала руска историја на Универзитетот Квинс во Канада, и синот Матијас, електроинженер кој поседува приватна компанија во Силициумската Долина.[2]
↑ 4,04,1Šiljak, D. D. (2008-06-01). „Dynamic graphs“. Nonlinear Analysis: Hybrid Systems. Proceedings of the International Conference on Hybrid Systems and Applications, Lafayette, LA, USA, May 2006: Part II. 2 (2): 544–567. doi:10.1016/j.nahs.2006.08.004. ISSN1751-570X.
↑Siljak, D. (1976). „Competitive economic systems: Stability, decomposition, and aggregation“. IEEE Transactions on Automatic Control. 21 (2): 149–160. doi:10.1109/tac.1976.1101192. ISSN0018-9286.
↑Amano, M.; Zecevic, A.I.; Siljak, D.D. (1996). „An improved block-parallel Newton method via epsilon decompositions for load-flow calculations“. IEEE Transactions on Power Systems. 11 (3): 1519–1527. Bibcode:1996ITPSy..11.1519A. doi:10.1109/59.535693. ISSN0885-8950.
↑Hodzic, M.; Siljak, D. (1984). „Decentralized control and estimation with overlapping information sets“. The 23rd IEEE Conference on Decision and Control. IEEE: 1245–1250. doi:10.1109/cdc.1984.272219.
↑Ohta, Y; S̆iljak, D.D (1984). „An inclusion principle for hereditary systems“. Journal of Mathematical Analysis and Applications. 98 (2): 581–598. doi:10.1016/0022-247x(84)90270-1. ISSN0022-247X.
↑Sezer, M. E.; Šiljak, D. D. (1991). „Nested Epsilon Decompositions of Linear Systems: Weakly Coupled and Overlapping Blocks“. SIAM Journal on Matrix Analysis and Applications. 12 (3): 521–533. doi:10.1137/0612037. ISSN0895-4798.
↑Savastyuk, Sergey V.; Šiljak, Dragoslav D. (1995), „Optimal Decentralized Control for Stochastic Dynamic Systems“, Recent Trends in Optimization Theory and Applications, WORLD SCIENTIFIC, стр. 337–352, doi:10.1142/9789812798862_0022, ISBN978-981-02-2382-3
↑Chu, Delin; Ohta, Yuzo; Siljak, Dragoslav D. (2009). „Inclusion Principle for Descriptor Systems“. IEEE Transactions on Automatic Control. 54 (1): 3–18. doi:10.1109/tac.2008.2009482. ISSN0018-9286.
↑Šiljak, Dragoslav D. (2017-11-22). „Consensus at Competitive Equilibrium: Dynamic Flow of Autonomous Cars in Traffic Networks“. |arxiv= required (help)