Лиса Аскан | |
---|---|
Аскан во 2011 година. | |
Роден(а) | 28 февруари 1978 Вејбистранд, Шведска |
Занимање | Режисер, Сценарист |
Познат(а) по | Apflickorna (Мајмунки), Det vita folket (Белите луѓе) |
Дарија Софија Елизабет Лиса Аскан (родена на 28 февруари 1978 година) е шведска филмска режисерка и сценаристка.
Аскан израснала на фарма во Вејбистранд. На дванаесет години се преселила во Гетеборг, а потоа студирала во интернат во Англија.[1] Потоа, студирала на Стокхолмската „Филмскола“ помеѓу 1989 и 1999 година и на Данската „Филмсколе“ од 2001 до 2005 година за да стане режисер.[2] За време на студиите, таа станала позната по рекламите „Fuck the Rapist!“ - голем број на комерцијални филмови за заштита од силување што прикажувале тампон формиран како шило.[3] Нејзините кратки филмови „Во транзит“ и „Збогум сина птицо“, направени во исто време, биле прикажани на различни филмски фестивали.[4][5]
Во 2009 година, таа била режисерски асистент во „Драматен“ и ја режирала данската ТВ серија Теа и леопардот за детската секција на телевизијата ДР; серијата е емитувана и во Шведска и во неколку други земји. Во серијата, која е во три дела, се работи за девојка која се преправа дека е леопард.[6] Аскан изјавила дека сака да користи животински параболи (антропоморфизам) во своите продукции за да стане појасно за човековите модели на однесување.
Во 2011 година, таа го издала својот прв долгометражен филм „Apflicorna“, чија премиера била на филмскиот фестивал во Гетеборг и ги освоила наградите „Змеј за најдобар нордиски филм“ и „FIPRESCI“.[7][8] Апфликорна (Мајмунки) е добитник и на наградата за најдобра наративна одлика на филмскиот фестивал „Трибека“ во 2011 година, за најдобра кинематографија на меѓународниот филмски фестивал „Трансилванија“, и добил специјална препорака на Берлинскиот филмски фестивал.[9] На доделувањето на наградите Гулдбаге во 2012 година, Аскан и Јозефин Адолфсон ја освоиле наградата за најдобро сценарио за филмот, додека филмот ги освоил и категориите за најдобар филм и најдобар звук.[10]
Во 2011 година, Аскан била наградена со новосоздадената стипендија за долгометражен филм на Стокхолмскиот фестивал од 5,000,000 шведски круни (околу €550,000, £480,000 или $770,000) за нејзиниот нов проект „Det vita folket“ (Белите Луѓе) - научно фантастична приказна за логори во кои што владата ги сместува странците кои чекаат депортација.[7][11] Аскан ги одбила парите бидејќи не чувствувала дека нејзиниот проект спаѓа во правилата на наградата. Аскан го опишала Белите луѓе како вселенски еп инспириран од филмот „Сјаење“.[12][13] Филмот имал премиера во 2015 година.[14]
На доделувањето на Гулдбаген наградите во 2016 година, Аскан била снимена во публиката како и „дава среден прст“ и вели „Еби се“ на шведската кинематограферка Госта Реиланд.[15] Ова се случило откако Реиланд ја добила наградата за најдобра кинематографија и била на пат да се искачи на сцената за да ја добие наградата.[16] Во истата категорија била номинирана и Линда Васберг, која го снимила Белите луѓе, а Аскан ја нарекла својата реакција „спонтана“.[17]