Первое восстание Пеции

Первое восстание Пеции
Закат в Кнешполе — месте, где было поднято восстание
Дата	июнь — декабрь 1858
Место	Боснийская Краина, Боснийский эялет
Итог	восстание подавлено
Противники
Сербские повстанцы  Османская империя
Командующие
Петр Попович-Пеция Петр Гарача † Симо Чосич Ристо Еич Абдул-Меджид I
Силы сторон
3600 человек (20 июня) 1000 человек (21 июля) 300 человек (август) неизвестно
Потери
неизвестно 100 человек (4 июля, Доляни)

Первое восстание Пеции (серб. Прва Пецијина буна)^[1][2], называемое в историографии как Крестьянское восстание Пеции (серб. Пецијина сељачка буна)^[3], Костайницкое восстание^[4] и Первое Кнешпольское восстание (серб. First Knešpolje Revolt)^[5]; а среди местных жителей известное в Костайнице как Восстание Пеции (серб. Пецијина буна), в Бихаче — Долянское восстание (серб. Дољанска буна)^[6] — восстание, поднятое в Кнешполе сербским гайдуком Петром Поповичем-Пецией против турецкого владычества и продолжавшееся с июня по декабрь 1858 года. Восстание вошло в число сербских народно-освободительных выступлений против Османской империи. Закончилось поражением и разгромом всех восставших.

Предыстория

За год до выступления Пеции в 1857 году восстание поднял Лука Вукалович в Герцеговине, которое продолжилось и на следующий год^[7]: в Градачаце был поднят бунт Проты Аврамовича^[8].

Восстание

В середине 1858 года в северо-западной части Боснии сербы подняли ещё одно восстание против угнетавших их турок. В Иваньске, в Босанске-Крупе против турецкого владычества выступили прихожане Римско-католической церкви^[9]. Начавшаяся перестрелка с турками привела к тому, что за оружие взялись и жители соседних деревень, решительно настроенные бороться против турецкого «зулума»^[10]. В июне 1858 года восстание охватило и Кнешполе^[10]. Лидерами стали Петр Попович-Пеция, Петар Гарача, Симо Чосич и Ристо Еич^[11]. В Кнешполе проживали преимущественно православные сербы, мусульмане жили преимущественно в городах^[10]. 20 июня восставшие выбили мусульман в Нови-Град, около 600 человек собрались у Нови-Града, чтобы атаковать город^[10]. Пеция и Гарача собрали 3 тысячи человек^[10], которые вошли в Иваньску на помощь восставшим. 4 июля в битве при Долянах у Бихача было убито 100 турок, после чего Еич вышел на территории Австрии, чтобы провести переговоры с австрийцами и убедить их выслать помощь местным жителям, борющимся против турецкого владычества^[11]. 15 июля состоялась битва у Иваньского ущелья, где сражались Пеция и Гарача^[11]. Восставшие были разгромлены, Пеция и Гарача увели выживших в Кнешполе для последнего боя^[10].

Турецкие войска получили тем временем подкрепления ото всей Боснии и 21 июля вступили в битву при Тавии. Около тысячи восставших не смогли сдержать турецкий натиск, и многие отступили в Австрию. Оставшиеся дрались у деревни Кулян на следующий день: Пеция и Гарача также решили отступить в Австрию, но австрийцы выдали обоих турецкому правительству. В ходе последующего боя Пеция и Гарача всего с 300 бойцами прорвали турецкое кольцо окружения и убежали на гору Просар^[10]. В течение следующих месяцев Пеция и Гарача вели партизанскую войну в Кнешполе, однако и она была вскоре закончена: в декабре Гарача погиб у Костайницы, а Пеция всё же сбежал в Австрию, где его опять выдали туркам за сумму в 5 тысяч грошей^[10]. Пеция предстал перед судом в Стамбуле за убийство 98 турецких жителей и был приговорён к смерти, приговор должны были привести в исполнение в Боснийском эялете^[12]. Однако Пеция сбежал во время перехода через Ужице и укрылся в Княжестве Сербии^[10].

См. также

• Герцеговинское восстание
• Восстание Милича
• Восстание Симе

Примечания

1. Srejović, Gavrilović & Ćirković, 1981, p. ?

   једном од вођа Станку Бојаџији, прва Пецијина буна 1857-58. у Босни по Петру Петровићу-Пецији, буна Луке Вукаловића у Херцеговини 1852-62, Димитраћева буна око Видина 1857. Буне се ређе називају по месту избијања, ...

2. Gojko M. Solarić. Istorija, 1830-1918 za viii razred osmogodišne škole (словенск.). — Nolit, 1958.. — «Нарочито је тежак био живот сељака Босанске Поса- вине и зато је 1858 год. и ту дошло до устанка. Он је почео у Кнешпољу и одатле се проширио ва Крајину. Назван је Прва Пецијина буна јер је устанком руководио Петар Пе- ција Петровић. Турске власти и домаћи феудалци угушили су све ове побуне на врло суров начин.».
3. Danica Milić. Simpozijum Oslobodilački pokreti jugoslovenskih naroda od XVI veka do početka prvog svetskog rata (хорв.). — Istorijski institut, 1976.. — «... устанак „капетана" Николе у Трновском крају исте године, Пецијина сељачка буна у босанској Крајини 1858. и у Посавини, егзе- куције великог везира Мехмед-паше Кибризли у Нишу, Пироту, Лесковцу, Власотинцу 1860. године ...».
4. Prilozi proučavanju jezika. — Katedra za južnoslovenske jezike Filozofskog fakulteta., 1988.. — «Посљедице овако тешког стања биле су све чешће буне на подручју Поткозарја: Јаничићева или прва машичка буна 1809, друга машичка буна, март 1834, и Пецијина или костајничка, 1858, у којој поред Срба учествују и Хрвати и ...».
5. Branko Čubrilović. Petar Kočić i njegovo doba. — Tisak "Tipografija", 1934.. — «Позната прва кнешпољска буна, 1858, и Пецијино хајдуковање створило је најпре појединачна, па масовна одметништва. То је та препричавана ешкија. Она крстари од Змијања до Милан Кнежевине, па тамо Љевчу пољу све до ...».
6. Bosanska vila. — Nikola T. Kašiković, 1903. — Т. 18. — С. 82.. — «Године 1858. букне у Крајини устанак за ослобођење. Душа томе устанку био је Пеција, с тога се та буна око Костајнице у Кнежпољу и зове Пецијина буна, а око Бишћа Дољанска буна, јер је на Дољанима највећи бој био. У томе ...».
7. Bosanska vila. — Nikola T. Kašiković, 1904. — Т. 19.. — «Год. 1858. букне устанак за ослобођење српске Босне и Херцеговине. Почео је око Бишћа под именом »Дољанска бунак, око босан. Костајннце под именом — »Пецијина буна а у Посавини, око Градачца и Брчког, под именом Посавачка буна. У том устанку учествовали су и дјетићи из Милановића куће, па и крв своју пролили за крст часни и слободу златну, јер у тој буни погину Милан Милановић. У пошљедњем устанку 1875. г. погину опет један Милановић из те ...».
8. Fedor Nikić. Radovi: 1919-1929. — Štampa Grafosrem, 1982.. — «У Херцеговини, јавља се 1857. први устанак Луке Вукаловића1 у Зупцима; у Босни 1858. јавља се једна буна у срезу градачачком, звана Посавачка Буна, под водством проте Аврамовића, а друга, у исто време, у Крајини, позната под именом Долинска Буна. Због оскудице оружја, муниције, и због недовољне организованости, све су ове буне пропале. После тога, 1875. године у Херце- говини и Босанској Крајини подижу Срби устанак ...».
9. Ekmečić, 2008, p. 280.
10. Mikić, 1995, pp. 148–151.
11. Srejović, Gavrilović & Ćirković, 1981, p. 479

    На челу устаника у Крајини био је нека- дашњи хајдук Петар Петровић-Пеција, а са њим Петар Гарача и Симо Ћосић, док се Ристо Јеић, искусан у путовањима у Србију, после команде четом [...] У бици код Дољана 4. јула 1858. код Бихаћа пало је око 100 Турака, па је Јеић тада пребегао на аустријску страну, покушавајући да увери свет у то како овим сељацима са вилама и косама није само до тога да живе од хлеба.

12. Vujasinović, 1933, p. 69.

Литература

• Dušanić, Svetozar S. Spomenica povodom osamdesetogodišnjice okupacije Bosne i Hercegovine: 1878-1958 : pedesetogodišnjice anekcije, 1908-1958 i četrdesetogodišnjice oslobođenja i ujedinjenja, 1918-1958 (хорв.). — Srboštampa, 1959.
• Vujasinović, S. Knešpolje i Vojvoda Petar Pecija Popović (Hajduk Pecija) 1830-1875 (хорв.). — Štamp. Braća Jakšić, 1933.
• Ivančević, Petar S.; Brdar, Simo (1995), Petar (Pecija) Popović: srpski junak i ratoborac, Glas srpski, ISBN 978-86-7119-057-2 Архивная копия от 19 октября 2014 на Wayback Machine
• Ekmečić, Milorad. Dugo kretanje između klanja i oranja. — Belgrade, 2008.
• Mikić, Đorđe. Banja Luka na krajini hvala. — Banja Luka, 1995.
• Vujasinović, Slavko. Manastir Moštanica. — Banja Luka, 1933.
• Srejović, Dragoslav; Gavrilović, Slavko; Ćirković, Sima M. (1981), Istorija srpskog naroda: knj. Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, 1804-1878 (2 v.), Srpska književna zadruga