Acetaminosalol

Acetaminosalol
IUPAC ime	(4-Acetamidofenil) 2-hidroksibenzoat[1]
Drugi nazivi	Acetilaminofenil salicilat[2]; Acetil-p-aminosalol[3]; 4-Acetamidofenil salicilat; 2-Hidroksibenzojeva kiselina 4-(acetilamino)fenil estar
Identifikacija
CAS registarski broj	118-57-0^Y
PubChem[4][5]	1984
ChemSpider[6]	1907^Y
EINECS broj	204-261-3
MeSH	Salophen
ChEBI	250620
ChEMBL[7]	CHEMBL92590^Y
Jmol-3D slike	Slika 1 Slika 2
SMILES CC(=O)Nc1ccc(OC(=O)c2ccccc2O)cc1 CC(=O)NC1=CC=C(OC(=O)C2=CC=CC=C2O)C=C1
InChI InChI=1S/C15H13NO4/c1-10(17)16-11-6-8-12(9-7-11)20-15(19)13-4-2-3-5-14(13)18/h2-9,18H,1H3,(H,16,17)^Y Kod: TWIIVLKQFJBFPW-UHFFFAOYSA-N^Y InChI=1/C15H13NO4/c1-10(17)16-11-6-8-12(9-7-11)20-15(19)13-4-2-3-5-14(13)18/h2-9,18H,1H3,(H,16,17) Kod: TWIIVLKQFJBFPW-UHFFFAOYAL
Svojstva
Molekulska formula	C15H13NO4
Molarna masa	271.27 g mol^−1
Gustina	1,327 g cm^-3
log P	2,562
pKa	7,874
Baznost (pKb)	6,123
Opasnost
Tačka paljenja	241,9 °C
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Acetaminosalol je organsko jedinjenje s hemijskom formulom C₁₅H₁₃NO₄. On je proizvod esterfikacije salicilne kiseline i paracetamola. Ovaj lak je izveo na tržište Bajer pod imenom Salofen. On je bio u prodaji kao analgetik tokom kasnog 19-tog i ranog 20-tog veka.

Dejstvo i upotreba

U toplom alkalnom rastvoru acetaminosalol se razlaže u salicilnu kiselinu i paracetamol, kao i u gastrointestinalnom traktu. Do razlaganja dolazi i kad se unese putem injekcije. Salofen je korišten kao zamena za salicilnu kiselinu u tretmanima akutnog reumatizma, i kao intestinalni antiseptik. On je ima sličnu efektivnost i bezbedniji je od salola, koji je svojevremeno bio u širokoj upotrebi kao intestinalni antiseptik. Salofen je bezukusan te je podesan za primenu.

Reference

1. „Salophen - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information. 
2. R. Q. Brewster (1918). „Acetylaminophenyl salicylate. The preparation of Salophen”. J. Am. Chem. Soc. 40 (7): 1136–1138. DOI:10.1021/ja02240a017. 
3. „Acetaminosalol”. 
4. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
5. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
6. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
7. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit