Firentinski kalendar je korišćen u Italiji u srednjem veku. Po ovom sistemu, novi dan počinje zalaskom Sunca. Kada se npr. kaže da je neko rođen "dva sata unutar dana", ovo znači dva sata posle zalaska Sunca. Ako je dan rođenja zabeležen kao 12. avgust/kolovoza, to bi po modernom računanju mogao biti 11. avgust/kolovoza. Ovakav način računanja je postojao (ili postoji) i u keltskom ili hebrejskom kalendaru. Kako je Julije Cezar u svojim "Galskim ratovima" primetio: "oni drže rođendane i početke meseci i godina u takvom poretku da dan dolazi posle noći".
Godina nije počinjala 1. januara/siječnja, već 25. marta/ožujka (Blagovesti), zbog čega neki datumi/nadnevci izgledaju kao da se ne slažu za godinu dana. Npr. datum 10. mart/ožujka 1552. (između ponoći i zalaska Sunca) ili 11. mart 1552. (posle zalaska), bi po modernom bio 10. mart/ožujka 1553. Ovo nije bilo neobično; Francuzi su pre uvođenja gregorijanskog kalendara 1583., godinu počinjali na Uskrs, Venecijanci (Mletačka republika) 1. marta/ožujka a Englezi takođe 25. marta/ožujka (do 1752.). Italija je bila jedna od ređih zemalja koja je odmah prešla sa julijanskog kalendara na gregorijanski: posle 4. oktobra/listopada 1582. (još uvek julijanski), došao je 15. oktobar/listopada 1582.