Hipoksična plućna vazokonstrikcija
Hipoksična plućna vazokonstrikcija (HPV) je fiziološka promena i jedinstven adaptivni mehanizam karakterističan za plućnu cirkulaciju, u kojoj se plućne arterije sužavaju u prisustvu hipoksije (nizak nivo kiseonika) bez hiperkapnije (visok nivo ugljen-dioksida), preusmeravajući krvotok u alveole sa višim parcijalnim pritiskom kiseonika, istovremeno smanjujući ventilaciju čime regulišu perfuzijski nesklada. Kod dugotrajne hipoksije, ovaj mehanizam ima važnu ulogu u razvoju hronične plućne hipertenzije izazvane hipoksijom.
Mnoga tkiva u telu su sposobna da regulišu svoj krvotok - srce, bubreg, mozak i stomak imaju svoju autoregulaciju krvotoka. Čini se da HPV ima sličan mehanizam unutar pluća, kako bi sprečio desno skretanje krvi i usmerio je prema levo unutar pluća, a time i pojavu neoksiginisane krvi u perifernoj cirkulaciji.
Taj proces se na početku može činiti nelogičan, jer niska vrednost kiseonika teoretski treba da dovede do povećanog protoka krvi u plućima kako bi se povećala razmena gasova.
Ova pojava se objašnjava time da suženje plućnih arterija dovodi do povećanog pritiska koji iz hipoksičnog područja vraća krv u srce kako bi se odatle usmerio u bolje-oksigenisana područja pluća, što povećava ukupnu površinu uključenu u razmenu gasova.
Nekoliko faktora inhibira taj proces, uključujući povećanu srčanu aktivnost, hipohondrija, hipotermija, acidoza/alkaloza, povećan vaskularni plućni otpor, inhalacija anestetika, blokada kretanja kalcijuma, izoproterenol, azotsuboksid, vazodilatatori.
Intenzivna istraživanja, od prvih zapažanja Eulera i Liljestranda, nisu dala odgovor o mehanizmu nastanaka hipoksične plućne vazokonstrikcije?
Brojni lekari se slažu sa istraživačima da hipoksičnu plućnu vazokonstrikciju odražava jedan mehanizam u mišićima malih prekapillarnih plućnih arterija i da za njihovu reakciju nije odgovoran pritisak kiseonika u alveolama već vaskularni pritisak kiseonika. Takođe, postoji konsenzus da, iako hipoksična plućna vazokonstrikcija može biti pod uticajem raznih posrednike i autonomnog nervnog sistem, njegova urođeni mehanizam je nezavisan od ovih uticaja.
U potrazi za istinom, pristupi ovoj pojavi znatno variraju: i dok se jedni fokusiraju na elektrotehničke pojmove i pokušavaju da ovu pojavu objasne promenom napona u kanalim kojima se odvija protok jona kalijuma (K+) i kalcijuma (Sa+), izazvanim promenama pritiska kiseonika u toku hipoksije, drugi istražuju ulogu endotela kao posrednika u nastanku plućne vazokonstrikcije. Nažalost pravog odgovora i dalje nema?
- Handbook on Hyperbaric Medicine. Autor: Daniel Mathieu, Saradnik: Daniel Mathieu. Izdavač: Springer, 2006 ISBN 1-4020-4376-7, 9781402043765, 812 stranica.
- William P., Ph.D. Fife; Jolie, Ph.D. Bookspan (2004). Textbook of hyperbaric medicine. Seattle: Hogrefe & Huber Publishers. ISBN 0-88937-277-2.
