Nemanjići – rađanje kraljevine

Nemanjići – rađanje kraljevine


Žanr istorijska drama
Format TV serija
Režiser Marko Marinković
Uloge Vojin Ćetković
Mladen Nelević
Sloboda Mićalović
Dubravka Mijatović
Jezik srpski
Produkcija
Izvršni
producent(i) 		Ivan Pribićević
Igor Vranjković
Urednik Marko Novaković
Montažer(i) Branislav Godić
Produkcija Radio-televizija Srbije
Emitovanje
Prvi emiter RTS 1
Spoljašnje veze
IMDb profil

Nemanjići – rađanje kraljevine srpska je istorijsko-dramska televizijska serija snimana od 2017., čije je premijerno prikazivanje počelo 17. februara 2018. na mreži RTS 1[1][α 1]

Predstavlja najveći produkcijski poduhvat u istoriji srpske televizije, budući da je za nju angažovano 218 glumaca i 2700 statista koja je snimana na preko 200 lokacija. Serijalom koji je obuhvatio 200 godina vladavine najuticajnije srpske srednjovekovne dinastije obeležava se 800 godina od nastanka Kraljevine Srbije i krunisanja Stefana Prvovenčanog. Projekat nastao u režiji Marka Marinkovića, a po scenariju Gordana Mihića, producira Radio-televizija Srbije.

Uloga Stefana Nemanje poverena je Mladenu Neleviću, njegove supruge Ane Nemanjić – Dubravki Mijatović; njihove sinove Stefana Prvovenčanog, Vukana Nemanjića i Rastka Nemanjića – Svetog Savu, igraju Vojin Ćetković, Nebojša Glogovac i Dragan Mićanović (tim redosledom); prvu srpsku kraljicu, mletačku princezu, Anu Dandolo tumači Sloboda Mićalović.

Pilot epizoda emitovana je 31. decembra 2017. kao novogodišnji specijal, međutim prva epizoda je emitovana tek 17. februara 2018.[2] Nakon pilot epizode, reakcije su uglavnom bile negativne posle višemesečnih iščekivanja.[3] Kritike su uglavnom bile vezane za jezik kojim se govori u seriji, efekte i spornu glumu.[4]

Premisa

[uredi | uredi kod]

Serija predstavlja najveći produkcijski poduhvat u istoriji srpske televizije,[5] budući da je za nju angažovano 218 glumaca i 2700 statista koja je snimana na preko 200 lokacija.[6] Serijalom koji je obuhvatio 200 godina vladavine najuticajnije srpske srednjovekovne dinastije[7] obeležava se 800 godina od nastanka Srpskog kraljevstva i krunisanja Stefana Prvovenčanog.[8] Projekat nastao u režiji Marka Marinkovića, a po scenariju Gordana Mihića, producira Radio-televizija Srbije.[9]

Stefan Nemanja od naroda traži – i dobija – pristanak za početak borbe za spas i slobodu svih porobljenih srpskih zemalja.[10] Vizantijski car Manojlo Komnin umire i u Vizantiji se razvija borba za vlast. Nemanja namerava da napadne Vizantiju.[11] Nemanja pomaže Nemačkoj vojsci omogućavanjem bezbednog prolaza i hrane za Treći krstaški rat. Raška i Stefan ne smeju da priznaju međusobnu ljubav koja se ne može ostvariti.[12]

Rastko se zamonašuje. Stefan i Evdokija se venčaju u crkvi.[13] Vukan obećava papi da će širiti katolicizam u svojoj zemlji (Zeti). Raška namerava da napusti dvor.[14] Papa prihvata Vukanovu ponudu tražeći potpunu pokornost. Stefanu se ne sviđa Evdokijina neozbiljnost.[15] Stefan i Raška traže pomoć od bugarskog kralja Kalojana za vraćanje Stefana na presto. Kalojan obećava Stefanu pomoć u sukobu sa Vukanom i ugarskim kraljem.

Stefan od papskog izaslanika, Kazamarisa, očekuje pomoć u vezi sa približavanjem papi koji bi ga podržao u nameri da se kruniše kao kralj Srbije.[16] Papa smatra da bi Vukan, kao stariji brat, trebalo da bude kralj Srbije. Kulin saopšti Stefanu da hoće sa vojskom da udari na Vukana jer ga je optužio za bogumilstvo.[17] Evdokija napušta Stefana ostavljajući ga sa njihovom decom Komninom i Radoslavom.[18] Zbog državne koristi, Stefan se oženi Anom Dandolo umesto sa Raškom.

On dobije dete sa istom, Uroša. Stefan Nemanja umire.[19] Nakon ogromnih osvajanja Bugarske, Strez izdaje Stefana i priključije se Latinima i Bugarima. Latini i Ugarska spremaju napad na Srbiju.[20] Srpska crkva dobija autokefalnost. Stefan postaje kralj Srbije. Na samom kraju prve sezone serije, Stefan, od bolesti, umire u postelji.[21]

Uloge

[uredi | uredi kod]

Uloga Stefana Prvovenčanog, prvog srpskog kralja, poverena je Vojinu Ćetkoviću,[22] a uloga prve srpske kraljice, mletačke princeze Ane Dandolo poverena je Slobodi Mićalović.[23]

Ulogu Stefana Nemanje, velikog župana Raške, tumači Mladen Nelević,[24] a njegovu suprugu, Anu Nemanjić, tumači Dubravka Mijatović.[25]

Ulogu Vukana Nemanjića, najstarijeg sina Stefana Nemanje, tumači Nebojša Glogovac,[26] a ulogu Rastka Nemanjića – Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa, tumači Dragan Mićanović.[27][28]

Stvarni likovi

[uredi | uredi kod]
Glumac Uloga Opis
Vojin Ćetković Stefan Nemanjić (Prvovenčani) Srednji sin Stefana Nemanje i Ane. Nasleđuje oca na prestolu, i kasnije postaje prvi srpski kralj.
Mladen Nelević Stefan Nemanja Veliki župan srpske države Raške. Odlučan i hrabar čovek. Zamonašuje se i predaje vlast srednjem sinu Stefanu.
Dragan Mićanović Rastko Nemanjić (Sveti Sava) Najmlađi sin Stefana Nemanje i Ane. Zamonašuje se i dobija ime Sava. Kasnije postaje prvi srpski arhiepiskop.
Nebojša Glogovac Vukan Nemanjić Najstariji sin Stefana Nemanje i Ane. Osporiće očevu odluku da ga nasledi njegov brat Stefan. Zbog toga, kreće u rat sa istim.
Dubravka Mijatović Ana Nemanjić Supruga Stefana Nemanje i majka Vukana, Stefana, Save i Jefimije.
Igor Pervić Isak II Anđel Vizantijski car. Pobeđuje Srbe u bici na Moravi, i ubrzo udaje svoju nećaku Evdokiju za Stefana.
Slobodan Beštić Aleksije III Anđel Vizantijski car. Otac princeze Evdokije i Stefanov tast.
Aljoša Vučković Ranijero Dandolo Otac Ane Dandolo i sin Enrika Dandola. Drugi Stefanov tast.
Jelena Gavrilović Evdokija Anđel Prva supruga Stefana Nemanjića i ćerka viznatijskog cara Aleksija Anđela. Majka Radoslava, Vladislava i Komnine.
Sloboda Mićalović Ana Dandolo Druga supruga Stefana Nemanjića i unuka mletačkog dužda Enrika Dandola. Majka Uroša.
Meto Jovanovski Manojlo I Komnin Vizantijski car. Više puta je poštedeo život Stefanu Nemanji.
Radoje Čupić Tihomir Zavidović Stariji brat Stefana Nemanje. Udružuje se sa Vizantijom i ratuje protiv brata Nemanje. U bici kod Pantina on gubi život.
Jovan Torački Stracimir Zavidović Stariji brat Stefana Nemanje. U početku ratuje protiv njega zajedno sa ostalom braćom, ali se kasnije mire.
Siniša Maksimović Miroslav Zavidović Stariji brat Stefana Nemanje. I on ratuje sa ostalom braćom protiv Nemanje, ali se mire. Napisao je Miroslavljevo jevanđelje.
Aleksandar Đurica Vojihna Komandant srpske vojske.
Novak Bilbija Fridrih I Barbarosa Nemački kralj. Jedan od predvodnika krstaškog rata.
Zafir Hadžimanov Teodor I Laskaris Nikejski car.
Jelena Đukić Katalena Vukanova supruga.
Aleksandar Dunić Vuk Zetski velmoža.
Andrej Šepetkovski Strez Bugarski vlastelin.
Dimitrije Ilić Kalojan Bugarski kralj/car koji pomaže Stefanu da se vrati na presto.
Atila Mes Andrija II Ugarski kralj.
Ljubomir Bulajić Stojimir Izaslanik.
Bogoljub Mitić Ugljar Bogdanov otac.
Olivera Viktorović Ugljareva supruga Bogdanova majka.
Dubravko Jovanović Ban Kulin Bosanski ban.
Isidora Minić Vojslava Supruga Kulina Bana.
Predrag Bjelac Bertold IV, grof od Meranije Istarski krajiški grof.
Đorđe Branković Anastas
Milan Čučilović Henrik Flandrijski
Zlata Numanagić Stefanova strina.
Milan Marić mladi Vukan Nemanjić
Miloš Đurović mladi Stefan Prvovenčani
Nikola Mijatović dečak Stefan Prvovenčani
Jovana Gavrilović mlada Raška Nemanjić
Stefan Radonjić Stefan Radoslav Najstariji sin Stefana Nemanjića i Evdokije. Stefanov naslednik.
Tonja Gaćina Komnina Nemanjić Ćerka Stefana Nemanjića i Evdokije.
Branislav Ćalić Stefan Vladislav Drugi sin Stefana Nemanjića i Evdokije.
Tanasije Uzunović Antonije Zograf.
Ivan Nikolić

Izmišljeni likovi

[uredi | uredi kod]

Većina likova u seriji su stvarni, međutim postoje likovi koji su izmišljeni radi dočaravanja dalekog vremena. To su:[29]

Glumac Uloga Opis
Nada Šargin Raška Nemanjić Usvojena ćerka Stefana Nemanje i Ane. Zaljubljena je u Stefana.
Miodrag Krstović Adam Prijatelj Stefana Nemanje i zapovednik srpske vojske.
Goran Sultanović Prosigoj Učitelj Vukana, Stefana i Save.
Miroljub Lešo Sluga Radoje Savetnik, sluga, kuvar i prijatelj porodice Nemanjić.
Milena Pavlović Tisa Žena koja luta po šumama i poljima sa Branom.
Vučić Perović Bogdan Ugljarev sin, prijatelj Stefana Prvovenčanog i zapovednik srpske vojske.
Ivan Zablaćanski Bran Čovek koji luta po šumama i poljima sa Tisom
Luka Raco Evdokijin ljubavnik

Ovde se ubraja i Raška Nemanjić (Nada Šargin) koja je rezultat imaginacije scenariste Gordana Mihića, ali u novijim istraživanjima istoričara pojavljuju se indicije da je na dvoru, u vreme vladavine Stefana Nemanjića, zaista postojala žena sa kojom je živeo Stefan Nemanjić.[30]

Epizode

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: Spisak epizoda serije Nemanjići – rađanje kraljevine

Dragan Mićanović potvrdio je da će serija imati još jednu sezonu,[31] a istu stvar je potvrdio i scenarista Gordan Mihić.[32] Dragan Mićanović, zbog istorijskih razloga, ne zna da li će biti deo glumačke postave u sledećoj sezoni.[33]

1. sezona (2017)

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: Nemanjići – rađanje kraljevine (1. sezona)
Br.
ukupno		 Br. u
sezoni		 Naslov Režija Scenario Originalni datum prikazivanja
11 „Pod zastavom Vizantije” Marko MarinkovićGordan Mihić17. 2. 2018 (2018-02-17)

U Nišu, 1165. godine, na poklonjenje vizantijskom caru Manojlu Komninu dolaze Stefan Nemanja i njegova tri brata, Tihomir, Stracimir i Miroslav. Manojlo Komnin daje najveće povlastice Nemanji, što će izazvati nezadovoljstvo kod njegove braće.[34]

Ana, Nemanjina supruga, plaši se da će to da izazove ljubomoru kod njegove braće. Nemanja je razuverava. Ima veliko poverenje u braću i na njihov poziv odlazi u Ras. Međutim, u Rasu ga braća zarobe i zatvore u pećinu. Kada se posle izvesnog vremena Nemanja izvuče iz pećine on od naroda traži – i dobija – pristanak za početak borbe za spas i slobodu svih porobljenih srpskih zemalja.[34] 
22 „Miroslavljevo jevanđelje” Marko MarinkovićGordan Mihić18. 2. 2018 (2018-02-18)

U dvoru, u Stonu, Nemanju muče noćne more zbog brata Tihomira koji je nesrećno poginuo boreći se u vizantijskoj vojsci protiv koje je Nemanja ratovao. Vlastelini nagovaraju Nemanju da napadne vizantijsku vojsku.[35]

Na povratku u Rašku, Nemanja i Ana sa decom – Stefanom, Vukanom i Rastkom, posete brata Miroslava u čijoj skriptarnici rade Miroslavljevo jevanđelje.

Do Nemanje stigne vest da je Manojlo Komnin umro i da se u Carigradu razvila bespoštedna borba za vlast. Nemanja namerava da napadne Vizantiju i za taj plan dobije podršku od Ugarske i neubedljiva obećanja od Mletaka.[35] 
33 „U susret krstašima” Marko MarinkovićGordan Mihić25. 2. 2018 (2018-02-25)

Izaslanik nemačkog cara Fridiriha Barbarose traži od Nemanje pomoć. Barbarosa je krenuo u Jerusalim, s namerom da kazni Saladina koji je osvojio taj grad. Od Nemanje očekuje da omogući bezbedan prolaz i hranu njegovoj vojsci.[36]

Vukan se oženio i počeo da vlada Zetom. Nemanja od Rastka očekuje da se priprema za vladarski položaj, ali Rastka interesuje samo vera. Ana misli da je vreme i da se Raška uda. Raška ne želi da priča o tome. Ne sme da prizna da je zaljubljena u Stefana za kojeg nikako ne može da se uda. Ni Stefan nije ravnodušan prema Raški. Njih dvoje se vole.[36] 
44 „Otac zove” Marko MarinkovićGordan Mihić3. 3. 2018 (2018-03-03)

Nemanja je u velikoj žalosti zbog Rastkovog zamonašenja. Međutim, ne može dugo da tuguje. Na teritoriju Srbije ušla je vojska ugarskog kralja, Bele Trećeg. Stefan traži zaštitu od Vizantije, od svog budućeg tasta, Aleksija. Dobija pomoć od vizantijskog dvora.[37]

Stefan dočekuje princezu Evdokiju. Ona je lepa i ima svega četrnaest godina. Stefan i Evdokija se venčaju u crkvi.

Na Svetoj gori, Sava se iscrpljuje u molitvama i odbija da uzima hranu. Iguman mu kaže da je to loš način služenja veri, nakon čega se Sava vraća normalnoj ishrani.

Evdokiji su došli prijatelji iz Carigrada. Sa njima se zabavlja na izletu, što se ne dopada Stefanu, koji smatra da vladareva žena ne bi trebalo da bude toliko neozbiljna.[37] 
55 „Monah Simeon” Marko MarinkovićGordan Mihić11. 3. 2018 (2018-03-11)

Stefan pokuša da ubedi Vukana da se ništa nije promenilo između njih dvojice, ali Vukan smatra da ništa više ne može da bude kao pre.

Da bi Vukan stekao nove saveznike i tako osnažio svoj položaj obrati se rimskom papi, Celestinu Trećem i obeća mu da će širiti katoličku veru u svojoj zemlji, Zeti. Vukan se poveže s papom, jer misli da je tako najbolje za bezbednost Zete, kojom vlada.[38]

Raška saopšti Stefanu da je odlučila da napusti dvor. Stefan ne želi da pristane na njen odlazak. Stefan poseti svog oca koji kao monah Simeon boravi u manastiru.[38] 
66 „Bitka braće” Marko MarinkovićGordan Mihić18. 3. 2018 (2018-03-18)

Papa Inoćentije Treći razmatra da li da sklapa savez sa Vukanom. Ugarska vojska je napala Hum i ta činjenica navede papu da prihvati Vukanov predlog, ali od njega traži potpunu pokornost, raskid sa carigradskom patrijaršijom i prihvatanje katoličke vere u Zeti.[39]

Aleksije Anđel zamera Stefanu što pregovara sa papskom kurijom. Međutim, on ne može da pruži Stefanu zaštitu od Ugarske koja mu preti.

Stefan je ljut na Evdokiju. Neodgovorno se ponaša i celo carigradsko društvo preselila je na Stefanov dvor. Nagoveštava joj da će je oterati sa dvora ukoliko se ne uozbilji. Evdokija smatra da on ne sme da joj preti.[39] 
77 „Nek ostane svedočenje” Marko MarinkovićGordan Mihić25. 3. 2018 (2018-03-25)

Stefan je ranjen. Sa najbližom pratnjom krije se po šumama u dolini reke Ibar. U tom skrivanju napadne ih grupa vojnika. U toj borbi pogine Adam, verni Stefanov sledbenik.[40]

Prosigoja i Rašku, čiju su kolonu napali razbojnici, u ibarskoj klisuri pronađu mladić Bran i njegova majka Tisa. Bran spase i ranjenog Stefana. Bran i Tisa su bogumili, koji su zbog svog verskog opredeljenja progonjeni. Lutaju po šumama jedva uspevajući da prežive. Bran je na svoje lice stavio veštačke kraste ne bi li se tako spasao od bilo čije vojske koja bi ga mobilisala.

Probijajući se kroz šumu, njihovu kolonu ponovo napadnu razbojnici.[40] 
88 „Kod Kulina bana” Marko MarinkovićGordan Mihić1. 4. 2018 (2018-04-01)

Stefan i Raška došli su u Bugarsku da traže pomoć od kralja Kalojana. Usput im se, kao pratnja, pridružio snažni i naočiti mladić, Bogdan. Bogdan je spreman da verno služi Stefanu u njegovom pokušaju da se vrati na presto.[41]

Kalojan obeća Stefanu pomoć u sukobu sa Vukanom i ugarskim kraljem, Emerikom. Na bugarskom dvoru Stefan kaže Raški da će se oženiti sa njom. Stefan dobije savet od Kalojana da ode u Bosnu kod Kulina kod kojeg je papski izaslanik, Kazamaris, koji proverava da li se Kulin zaista okrenuo katolicizmu. Stefan od Kazamarisa očekuje pomoć u vezi sa približavanjem papi koji bi ga podržao u nameri da se kruniše kao kralj Srbije.[41] 
99 „Latini dolaze” Marko MarinkovićGordan Mihić8. 4. 2018 (2018-04-08)

Na dvoru kod Kulina još uvek strepe da li će Mleci da ih kazne zbog bogumilstva, bez obzira na to što se sada izjašnjavaju kao katolici. Kulin uverava Stefana da mu je najbolje rešenje za vladarski status pristanak na venčanje sa mletačkom plemkinjom, Anom Dandolo.[42]

Stefan kaže da je ovde sa budućom ženom Raškom i da ne može da joj porekne obećanje o braku. Kulin ga ubeđuje tako što mu sugeriše da su presto i država važniji od ličnih osećanja.

Na razgovoru sa izaslanikom Venecije, Kazamarisom, Stefan čuje stav pape koji Vukana, kao starijeg brata, smatra kraljem Srbije i da bi sada bilo teško promeniti taj odnos. Osim, ukoliko Stefan ne pokaže da ima kapacitete za povratak na tron. Kulin saopšti Stefanu da hoće sa vojskom da udari na Vukana jer ga je ovaj optužio za bogumilstvo.[42] 
1010 „Šta je ljubav prema sili i moći” Marko MarinkovićGordan Mihić15. 4. 2018 (2018-04-15)

Stefan je zabrinut jer ne zna na koga može da se osloni u upravljačkim poslovima. Raška mu predloži Bogdana, za koga kaže da je pošten, odan i razborit. Stefan prihvati njen predlog i proglasi Bogdana upraviteljem dvora. Stefan ode u manastir po svoju decu, Komninu i Radoslava. Radoslavu nedostaje majka i pita Stefana šta se dogodilo sa njom, zašto je morala da ih napusti.[43]

Raški nije drago što ne sme u javnosti da se obelodani njena ljubavna veza sa Stefanom. On je zabrinut. Najpre treba da učvrsti mir u zemlji koja je iznurena ratovima i razbojnicima koji su se namnožili. Za lični život imaće vremena tek kasnije.[43] 
1111 „Biseri u kosi” Marko MarinkovićGordan Mihić22. 4. 2018 (2018-04-22)

Stefan je u dilemi. Da li da se oženi sa Raškom ili sa Anom Dandolo. Ukoliko bi odabrao Anu to bi bilo od velike koristi za osnaživanje Srbije. Raška pobegne sa Dvora. Bogdan pretpostavlja da je to učinila da bi oslobodila Bogdana od obaveze koju oseća prema njoj. Srpski dvor dočekuje novu vladarku, Anu Dandolo. Iza jedne kamene kuće, Anin dolazak krišom posmatra Raška. Raškino tajno prisustvo obezbedio je Bogdan. Kada Bogdan hoće da razgovara sa Raškom shvati da je ona nestala. Stefan i Ana se venčaju.[44]

Ana Dandolo rodi sina, Uroša, u braku sa Stefanom. Sava je spreman da uz malobrojnu pratnju krene za Srbiju. Nosi mali kovčeg sa moštima svog oca.[44] 
1212 „Zlo koje zveri ne poznaju” Marko MarinkovićGordan Mihić29. 4. 2018 (2018-04-29)

Stefanova vojska, na čijem su čelu Stefan i Strez, osvojila je pola Bugarske. Kad se Stefan vratio na svoj dvor, saznao je da ga je vojvoda Strez izdao. Priključio se savezu Latina i Bugara. I spremni su da zajednički napadnu Srbiju. Sava ode kod Streza. Kritikuje Streza što je izneverio datu reč.[45]

Strez se pravda time da su se vremena promenila i da je morao da stupi u savez protiv Stefana. Stefan očekuje novo dete u braku sa Anom Dandolo. Ona mu predloži da traži krunu od pape, jer bi na taj način imao zaštitu Venecije. Latini i Ugarska spremaju napad na Srbiju.[45] 
1313 „Zora” Marko MarinkovićGordan Mihić6. 5. 2018 (2018-05-06)

Stefan zatraži od Save da ode kod ugarskog kralja, Andrije, i da pregovara sa njim. Andrija je ljut što će Stefan biti krunisan. Andrija sebe smatra kraljem Srbije. Dan je izuzetno vruć i Andrija traži od Save led za vino kad ga već smatraju čudotvorcem. Ledena kiša zaista padne i Andrija odustane od napada na Srbiju. Papski izaslanik obavlja ceremoniju na latinskom jeziku.[46]

Stefan traži da se Sava vrati u Srbiju i dobije pristanak za samostalnost srpske crkve od nikejskog patrijarha. Nikejski car, Teodor I Laskaris, da Savi pristanak za osamostaljenje srpske crkve. Teodor ubedi Savu da bude arhiepiskop. Tome se uzaludno protivi Homatijan, arhiepiskop ohridske arhiepiskopije pod kojom je do tada bila srpska pravoslavna crkva. Pred svoju smrt Stefan zatraži od Save da ga zamonaši, što mu i učini davši mu ime Simon. Stefan umire, a novi kralj postaje njegov stariji sin Radoslav kojeg kruniše arhiepiskop Sava. [46] 

2. sezona (TBA)

[uredi | uredi kod]

Scenarista Gordan Mihić je potvrdio da će biti i druga sezona serije.

Istorijat

[uredi | uredi kod]

Predprodukcija

[uredi | uredi kod]
Oružje korišćeno u seriji

Radio-televizija Srbije raspisala je 5. septembra 2015. konkurs za najbolji scenario za televizijsku seriju od dvanaest epizoda kroz koje bi se predstavilo krunisanje Stefana Prvovenčanog.[47] Glavni i odgovorni urednik kulturno-umetničkog programa RTS-a, Nebojša Bradić, izjavio je tada da nas „...od prvog kraljevskog krunisanja u Žiči deli 800 godina...“[48][49] kao i da je „...prilika za dijalog sa istorijom, za nova preispitivanja, i poziv za nove stvaraoce da se pozabave značajnom temom...“[50] Televizija je pobedniku, pored ekranizacije scenarija, ponudila i nagradu od pola miliona dinara.[51] Konkurs je zatvoren 31. januara 2016.[52]

Pet dana kasnije, stručna komisija koju su činili: Milan Vlajčić – novinar i predsednik žirija, Goran Marković – filmski scenarista i reditelj i istoričarka Smilja Marjanović Dušanić, otvorila je pristiglih dvanaest rukopisa. Marta 2016. objavljeno je da je pobednik anonimnog konkursa Gordan Mihić, čiji je scenario potpisan šifrom Snovi.[53][54] Mihić je tom prilikom izjavio da je RTS ovim dobio priliku da se iskupi, jer je „materijal takav da je greh što to do sada nije urađeno“.[55] Dodao je još da se tokom pisanja scenarija konsultovao sa savremenim istoričarima, kao i da je iščitavao brojne istorijske spise i svedočanstva.[56][57] Krajem novembra 2016., RTS je objavio da će serija obuhvatiti period dvovekovne vladavine Nemanjića – od Stefana Nemanje i podizanja Hilandara, pa sve do smrti Uroša Nejakog.

Niti kojima će serijal biti prožet takođe su i „borbe velikih sila za teritoriju Balkana, unutrašnji sukobi, sticanje autokefalnosti srpske crkve, vojni uspesi i krvave borbe“.[58] Budući da je kasnije objavljeno da se prvih dvanaest epizoda završavaju krunisanjem Stefana Prvovenčanog u manastiru Žiča, pojavile su se spekulacije da će serija imati više sezona, te da će kroz njih proći još više glumaca koji će igrati preostale Nemanjiće.[59] Serija je umesto dvanaest imala trinaest epizoda, a poslednja epizoda prve sezone prikazuje Stefanovo krunisanje u manastiru Žiča i završava se njegovom smrću.[60][61] Pre nego što je počelo snimanje, reditelju se kao pomoćnik pridružila Bojana Šutić, koja decenijama živi i radi u Rimu.[62] Producentskoj kući rediteljka je od velikog značaja zbog iskustva stečenog u radu sa Felinijem, Kopolom, Al Pačinom, Džesikom Lang i drugima.[63]

Lokacije i scenografija

[uredi | uredi kod]
Deo scenografije u Smederevskoj tvrđavi i oružja korišćenog u seriji

Serija je snimana na preko 200 lokacija širom Srbije od kojih je Studenica prva u nizu.[64][65] Scenograf Kiril Spaseski rekao je 7. februara 2017. da lokacije ispunjavaju očekivanja pošto se teži tome da većina budu upravo ona mesta na kojima su živeli ili boravili Nemanjići: „Tu smo uzeli u obzir ostatke Magličke tvrđave – koja je od kasnijeg doba, ali ćemo je adaptirati kao da je iz tog doba – zatim Smederevsku tvrđavu, manastirske komplekse koji su u Raškoj oblasti“.[66][67][68]

Svi rekviziti završeni su pre 15. marta, kada je počelo snimanje. Uspešno su izrađene replike srednjevekovnog oružja, kako bi se što verodostojnije predstavile scene borbe i slike srpskih, mađarskih i vizantijskih vojnika. Oružje za petoricu glavnih glumaca ručno je rađeno. Miloš Petrović napravio je kaiševe, na koje je stavljao nitne u duhu srednjevekovne srpske mode. Dve nedelje pre naznačenog datuma početka snimanja, u Lipovačkoj šumi u Beogradu, izgrađen je Nemanjin dvor: palisadna tvrđava, kapija dvora, selo oko dvora.[69] Tu su istovremeno za scene borbi uvežbavani konji.

U martu je takođe, u skladištu luke Beograd, počela zahtevna izgradnja scenografije manastira Žiče, koja je bila oslikana (preslikana) kao nova, prikazujući tako kako je manastir izgledao kada je tek bio podignut.[70] Prva klapa snimljena je 15. marta na Studeničkoj reci, a odatle se ekipa preselila na Kopaonik gde su snimljene scene odlaska u Bugarsku.[71] Selidba snimateljske ekipe u studio stavila je u prvi plan kamermana, Nebojšu Bašića, koji je istakao da je najveći izazov bio pronaći adekvatan ton na svetlosti vatre, sveća i baklji. Nemanjići su potom snimani na Fruškoj gori, Kosmaju, Kalemegdanu, Lipovačkoj šumi, Boraču,[72] Sirogojnu, Smederevu, Hercegovini, Deliblatskoj peščari i na kraju u Petrovoj crkvi u Novom Pazaru.

Kostimografija

[uredi | uredi kod]

Za potrebe serije, ručno je izrađeno 800 kostima na čijoj se izradi radilo danonoćno.[73] Oko mesec i po dana trajale su pripreme na izradi kostima koje je šilo dvadeset ljudi, na čelu sa autorima, kostimografom Stefanom Savkovićem i scenografom Kirilom Spasenskim.[74] Po rečima istoričara Marka Popovića – „bilo je to veoma složen i težak posao, posebno imajući u vidu da srpski istoričari koji proučavaju ovu epohu imaju dileme i ne mogu sa sigurnošću reći šta je zaista autentično“.[75][76]

Kostim Save Nemanjića
Kostim Vukana Nemanjića
Kostimi dvorskih dama
Kostim vojnika

Budžet

[uredi | uredi kod]

U projekat je uloženo 2,87 miliona evra,[77] od prethodno predviđenih 3.200.000 evra,[78] a pojašnjeno je da je novac za realizaciju sakupljen od sponzora i iz komercijalnog prinosa Javnog servisa.[79][80][81] Pojavile su se spektakulacije da je samo prva epizoda serije koštala 300.000 evra.[82] Prosečno, jedna epizoda serije košta nešto više od 180.000 evra,[83] ali je RTS izdvojio svega trećinu te cene.[84] Jedan sat serije je koštao oko 191.300 evra.[85] Veći deo sredstava za realizaciju, 1,82 miliona evra, obezbedili su finansijeri, sponzori i prijatelji serijala,[86] Svislajon Takovo, Hemofarm i BK grupa.[87] RTS je u gotovini izdvojio 1,05 miliona evra za ceo projekat, odnosno 70.000 evra po satu programa.[88]

Muzika

[uredi | uredi kod]

Muziku je komponovao Dragoljub Ilić, a pesmu u uvodnoj špici je otpevala srpska pevačica pravoslavne duhovne muzike Divna Ljubojević.[89] Na Tviteru su se pojavili i snimci borbe sa malo ubrzanim tempom i čuvenom muzikom iz serije Beni Hil što se publici svidelo.[90] Izdavačka kuća PGP RTS je objavila disk sa 25 kompozicija koje su korišćene u samoj seriji čije je ukupno trajanje 55 minuta.[91] Muzički producent je bio Oliver Ivanović, a muzičari su bili Nikola Popmihajlov (vizantijska muzika), Tijana Milošević (violina), Ladislav Mezei (violončelo), Ljuba Dimitrijević (solista na starim duvačkim instrumentima – frule, zurle i kravlji rog), vokalna grupa „Serbija global art“, srpski vizantijski hor „Mojsije Petrović“.[92][93]

Spisak pesama na disku[94][95][96]▼

Redni broj Naziv Trajanje
1 „Rađanje kraljevine“ 1:51
2 „Posle pobede“ 1:46
3 „Osvajanje utvrde“ 2:28
4 „Vrbo, vrbice“ 2:22
5 „Tuga“ 1:53
6 „Borba braće“ 2:13
7 „Glorija“ 3:07
8 „Moć Vizantije“ 1:22
9 „Ostroljanka“ 1:32
10 „Oj, vrbo“ 3:18
11 „Sveti Sava“ 3:55
12 „Rastanak“ 1:55
13 „Žanjem žito“ 1:26
14 „Skomraška“ 2:14
15 „Za zemlju svoju“ 2:33
16 „Nemanjin izbor“ 2:13
17 „Poleteo soko tica“ 0:54
18 „Isak Anđel“ 3:27
19 „Milost i sud“ 3:35
20 „Zavera“ 2:38
21 „Ova brda“ 1:28
22 „Sveti Đorđe, izbavi me“ 1:33
23 „Sumnja“ 1:53
24 „Blagoslovi Bože“ 0:45
25 „U slavu Nemanjića“ 3:19

Greške

[uredi | uredi kod]

U trećoj epizodi, gde se Rastko zamonašuje u manastiru,[97][98] jasno se iza njega, na zidu, vidi freska na kojoj se nalazi slika sveca i Stefana Nemanje.[99][100][101] Veruje se da je taj svetac bio upravo Sava zbog svoje odore. Ovo je izazvalo burne reakcije na Tviteru i veliku buru u medijima.[102][103][104]

U osmoj epizodi serije primetile su se ogromne greške. U jednoj sceni, krave su obeležene ušnim markicama[105] koje su u Srbiju uvedene neloliko godina ranije po zahtevu Evropske unije.[106] U istoj epizodi se pojavljuje i lik Bogoljuba Mitića koji jede cicvaru,[107] nekoliko vekova pre nego što je kukuruz donet u Evropu.[108][109] Ista epizoda je zabeležena[110] čudnim scenarijom Raške.[111][112][113][114]

Recenzije

[uredi | uredi kod]

Reakcije publike

[uredi | uredi kod]

Nakon emitovanja pilot epizode u novogodišnjoj noći 2018., reakcije publike i kritike su bile mahom negativne,[115] pa su išle čak i do toga da su gledaoci bili neprijatno iznenađeni posle višemesečnih iščekivanja. U seriji je bilo kritikovano odsustvo bilo kakve drame i poprilična neinventivnost,[116] kao i naivna gluma i propusti u praćenju istorijskih fakata.[117] Dijalozi i glumačka postava u pilot epizodi su poprilično razočarali publiku.[118] Kritikovani su i efekti koji su se koristili u seriji i „jeftini“ opšti utisak (poprilično skupe) pilot epizode.[119] Razni desničarski portali i mediji su kritikovali seriju kroz kontekst „skrnavljenja istorije“.[120] Mnogima je zasmetao specifičan jezik kojim se govori u seriji.[121] Te reči su nastale tek kasnije od strane latinskog, mađarskog, turskog, nemačkog i ruskog jezika.[122][123] Na primer, reč „pričvrljiti“ koju upotrebljava glumac Goran Sultanović.[124][125] Publika je kritikovala i upotrebu dorćolskog žargona u seriji.[126]

Sa druge strane, u pozitivne recenzije spadaju one koje hvale činjenicu da je ovakva serija uopšte snimljena (prvenstveno zbog činjenice da je reč o žanru kome se autori nisu mnogo obraćali prethodnih godina i decenija), te da je ishod zadovoljavajući shodno višestruko manjem budžetu od analognih serija kakve se snimaju u zapadnim zemljama. Takođe, ove recenzije su pozivale na strpljenje, jer se neki od glavnih glumaca (Ćetković, Glogovac, Mićalović, Mićanović) u prvoj epizodi još nisu pojavili. Bizarne stvari i čudan jezik i gluma u seriji shvaćeni su kao humoristički motivi.[127] Publika je gotovo jednoglasno pohvalila kostime i muziku.[118]

Recenzije kritičara

[uredi | uredi kod]

Najveći problem mi je jezik i neka imena...

– Božidar Kljajević, srpski istoričar.[128][129]

Recimo to ovako – nek bude da prva epizoda Nemanjića ostaje u staroj, a da će s proleća nove godine stići bolje epizode.

– Bojana Lekić, srpska novinarka.[130]

Ovim se upravo mladi ljudi udaljavaju od Nemanjića (jer neće gledati dalje epizode), ali i od istorije.

– Dragoslav Bokan, srpski režiser, književnik i publicista.[131]

Re­klo bi se da je sce­na­ri­sta sta­vlja­njem da­na­šnjeg grad­skog go­vo­ra u usta lju­di­ma ko­ji su ži­ve­li pre osam vekova že­leo da i njih i nji­ho­vo do­ba pri­bli­ži na­šem vre­me­nu, da ih uči­ni ljud­ski­jim, obič­ni­jim, a efe­kat je bio upra­vo su­pro­tan. On ih je uda­ljio i uči­nio ne­is­to­rij­skim, bez trun­ke autentičnosti. Ta­ko smo, i po­red pri­vid­no isto­rij­ske sce­no­gra­fi­je, do­bi­li ne­is­to­rij­ske lič­no­sti, iz­me­šte­ne iz svog vre­me­na, za­pra­vo sku­pi­nu na­ših sa­vre­me­ni­ka, čud­no ode­ve­nih, bez­volj­nih i na­mr­go­đe­nih, ko­ji go­vo­re be­smi­slen tekst i kre­ve­lje se pred ka­me­ra­ma, a ni­su ni za­bav­ni. Su­sre­ti Ne­ma­nje s vi­zan­tij­skim ca­rem de­lu­ju go­to­vo gro­tesk­no („Je­si l’ ti, ca­re, nor­ma­lan?!“). Isti je uti­sak i o Ne­ma­nji­nom raz­go­vo­ru s ca­rem Fri­dri­hom Bar­ba­ro­som. Ne­u­ku­sna su op­se­siv­na na­sto­ja­nja Rast­ko­vog dvor­skog i po­ro­dič­nog okru­že­nja da mu na­đe žen­sko če­lja­de. Kao da je ne­ko s pred­u­mi­šlja­jem i otvo­re­no iz­vrg­nuo ru­glu sjaj­no do­ba na­še isto­ri­je, o ko­jem će se, po­sle ova­kve se­ri­je, su­ma po­gre­šnih zna­nja i pred­sta­va sa­mo umnožiti.

– Đorđe Bubalo, srpski istoričar.[132]

... Vi­zan­tij­ski car Ma­noj­lo Kom­nin pri­ka­zan je kao jek­ti­ča­vi ke­pec, a isto­rij­ski po­da­ci ne­sum­nji­vo go­vo­re da je bio ogro­man ra­stom, ve­li­ki ratnik bez ma­ne i straha, uče­snik vi­te­ških tur­ni­ra. Na sa­mr­ti (1180.), ka­da je tra­žio da bu­de za­mo­na­šen, sve mantije ko­je su na­šli na dvo­ru je­dva su mu do­se­za­le do ko­le­na. Uz to, on je ro­đen 1118. go­di­ne, pet go­di­na je mla­đi od Ne­ma­nje (1113.), a u se­ri­ji je dru­ga­či­je. Ne­mač­ki car Fri­drih Bar­ba­ro­sa je od Ne­ma­nje mla­đi 12 go­di­na, a u se­ri­ji je go­to­vo obrat­no. Ne­ma­nju, ko­ji je u Carigrad kao za­ro­blje­nik do­ve­den 1172. go­di­ne, vi­zan­tij­ski pi­sci opi­su­ju kao „ple­ća­tog star­ca“, a isti Ne­ma­nja, po­sle 17 go­di­na, na sa­stan­ku s Bar­ba­ro­som u Nišu (1189.) ne­ma ni­jed­nu se­du. Sve su to či­nje­ni­ce ko­je su mo­gle la­ko da se pro­ve­re. U vre­me ka­da je kre­tao na Sve­tu Go­ru i bio u uz­ra­stu od še­sna­est ili se­dam­na­est go­di­na, Sa­va je pred­sta­vljen vr­lo po­jed­no­sta­vlje­no, kao smu­še­ni ver­ski za­ne­se­njak či­ja se po­bo­žnost i naklonost pre­ma mo­na­škom ži­vo­tu svo­de na sim­pli­fi­ko­va­ne sin­tag­me kao što su „Bog je lju­bav, lju­bav je Bog“.

– Radivoj Radić, srpski istoričar, univerzitetski profesor i naučni radnik.[132]

Ono što je te­ško po­pra­vi­ti je­su, po mom mi­šlje­nju, sla­bi di­ja­lo­zi i sla­ba gluma, uz ča­sne iz­u­zet­ke. Ali za sva­ku po­hva­lu je či­nje­ni­ca da smo ko­nač­no do­bi­li se­ri­ju o Nemanjićima. Mo­že­mo da ima­mo sto­ti­ne pri­med­bi, ali bi tre­ba­lo da sa­če­ka­mo da po­gle­da­mo ce­lu se­ri­ju. Ovom se­ri­jom se ipak is­pra­vlja sra­mo­ta da ni­smo ima­li ni­je­dan film, ni­jed­nu se­ri­ju o naj­va­žni­joj te­mi na­ci­o­nal­ne isto­ri­je. Jer iden­ti­tet Sr­ba se za­sni­va na se­ća­nju na Sve­tog Sa­vu, Sve­tog Si­me­o­na i osta­le Ne­ma­nji­će.

– Miloš Ković, srpski istoričar, doktor istorijskih nauka i docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.[133]

Napomene

[uredi | uredi kod]
  1. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu date

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. ↑ Savić, Biljana (10. 2. 2018). „Emitovanje „Nemanjića“ počinje na dan ktitorske slave manastira Studenica”. RTS. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-17. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  2. ↑ „Greške u domaćoj seriji Nemanjići”. Tračara. 4. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-16. Pristupljeno 18. 3. 2018. 
  3. ↑ „Oštre kritike na račun Nemanjića”. Večernje novosti. 11. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-13. Pristupljeno 3. 4. 2018. 
  4. ↑ „Nemanjići izazvali žučnu polemiku”. Večernje novosti. 4. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-13. Pristupljeno 3. 4. 2018. 
  5. ↑ „Nemanjići – od 17. februara na ATV-u”. 6yka. 14. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-04. Pristupljeno 3. 4. 2018. 
  6. ↑ Nikić, Sofija (30. 3. 2018). „Najveća serija RTS-a”. RTS. Arhivirano iz originala na datum 2017-07-31. Pristupljeno 22. 7. 2017. 
  7. ↑ „Opis serije Nemanjići”. Espreso. 9. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-07. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  8. ↑ „Počinje da se emituje serija o Nemanjićima”. Antrfajl. 14. 8. 2017. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-07. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  9. ↑ „Nemanjići – rađanje kraljevine”. RTS. 17. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-19. Pristupljeno 18. 3. 2018. 
  10. ↑ „Nemanjići (prva epizoda)”. Balkan Portal. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-19. Pristupljeno 18. 3. 2018. 
  11. ↑ „Nemanjići (druga epizoda)”. RTS. 14. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-01. Pristupljeno 31. 3. 2018. 
  12. ↑ „Nemanjići (treća epizoda)”. RTS. 21. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-31. Pristupljeno 31. 3. 2018. 
  13. ↑ „Nemanjići (četvrta epizoda)”. RTS. 26. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-01. Pristupljeno 31. 3. 2018. 
  14. ↑ „Nemanjići (peta epizoda)”. RTS. 11. 3. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-31. Pristupljeno 31. 3. 2018. 
  15. ↑ „Nemanjići (šesta epizoda)”. RTS. 18. 3. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-01. Pristupljeno 31. 3. 2018. 
  16. ↑ „Nemanjići (osma epizoda)”. RTS. 28. 3. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-31. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  17. ↑ „Nemanjići (deveta epizoda)”. RTS. 8. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-04. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  18. ↑ „Nemanjići (deseta epizoda)”. RTS. 11. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-20. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  19. ↑ „Nemanjići (jedanaesta epizoda)”. RTS. 16. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-24. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  20. ↑ „Nemanjići (dvanaesta epizoda)”. RTS. 23. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-29. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  21. ↑ „Nemanjići (trinaesta epizoda)”. RTS. 6. 5. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-06. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  22. ↑ „Vojin Ćetković u ulozi Stefana Prvovenčanog”. Dinastija Nemanjić. 31. 3. 2017. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-07. Pristupljeno 7. 5. 2018. 
  23. ↑ Rakočević, Danijel (23. 3. 2017). „Sloboda i Vojin kao Ana i Stefan”. Blic. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-08. Pristupljeno 7. 5. 2018. 
  24. ↑ Kostić, Sava (13. 1. 2018). „Mladen Nelević: Hteo sam da Nemanju sačuvam kao čoveka”. Večernje novosti. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-18. Pristupljeno 18. 3. 2018. 
  25. ↑ „Dubravka Mijatović kao Ana Nemanjić”. Žena. 7. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-08. Pristupljeno 7. 5. 2018. 
  26. ↑ Ilić, Ana (15. 3. 2017). „Danas počelo snimanje serije Nemanjići”. IN4S. Arhivirano iz originala na datum 2019-01-26. Pristupljeno 7. 5. 2018. 
  27. ↑ „Ovaj glumac će biti Sveti Sava”. Blic. 1. 2. 2017. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-08. Pristupljeno 7. 5. 2018. 
  28. ↑ Jovanović, Bojana (1. 2. 2018). „Počinje snimanje Nemanjića”. Večernje novosti. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-28. Pristupljeno 25. 4. 2018. 
  29. ↑ „Izmišljeni likovi u seriji Nemanjići”. RTS. 30. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  30. ↑ „Raška – Skrivena ljubav”. RTS. 5. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  31. ↑ Kalaba, Ana (3. 4. 2018). „Dragan Mićanović otkrio kako će se završiti Nemanjići”. Noizz. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-11. Pristupljeno 11. 4. 2018. 
  32. ↑ „Gordan Mihić otkrio kako će se završiti Nemanjići”. Krstarica. 4. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2020-10-18. Pristupljeno 11. 4. 2018. 
  33. ↑ „Dragan Mićanović o kritikama na račun serije”. Kurir. 5. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-11. Pristupljeno 11. 4. 2018. 
  34. ↑ 34,0 34,1 „Nemanjići (pregled prve epizode)”. BalkanPortal. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-19. Pristupljeno 18. 3. 2018. 
  35. ↑ 35,0 35,1 „Nemanjići (druga epizoda)”. RTS. Pristupljeno 31. 3. 2018. 
  36. ↑ 36,0 36,1 „Nemanjići (treća epizoda)”. RTS. Pristupljeno 31. 3. 2018. 
  37. ↑ 37,0 37,1 „Nemanjići (četvrta epizoda)”. RTS. Pristupljeno 31. 3. 2018. 
  38. ↑ 38,0 38,1 „Nemanjići (peta epizoda)”. RTS. Pristupljeno 31. 3. 2018. 
  39. ↑ 39,0 39,1 „Nemanjići (šesta epizoda)”. RTS. Pristupljeno 31. 3. 2018. 
  40. ↑ 40,0 40,1 „Nemanjići (sedma epizoda)”. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  41. ↑ 41,0 41,1 „Nemanjići (osma epizoda)”. RTS. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  42. ↑ 42,0 42,1 „Nemanjići (deveta epizoda)”. RTS. Pristupljeno 3. 4. 2018. 
  43. ↑ 43,0 43,1 „Nemanjići (deseta epizoda)”. RTS. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-20. Pristupljeno 14. 4. 2018. 
  44. ↑ 44,0 44,1 „Nemanjići (jedanaesta epizoda)”. RTS. Pristupljeno 16. 4. 2018. 
  45. ↑ 45,0 45,1 „Nemanjići (dvanaesta epizoda)”. RTS. Pristupljeno 25. 4. 2018. 
  46. ↑ 46,0 46,1 „Nemanjići (trinaesta epizoda)”. RTS. Pristupljeno 30. 4. 2018. 
  47. ↑ „Konkursi 2015”. RTS. 10. 3. 2015. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-25. Pristupljeno 25. 3. 2018. 
  48. ↑ „Tačno 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog”. Petrovgrad. 29. 12. 2017. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-07. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  49. ↑ „Nemanjići – rađanje kraljevine”. RDS. 19. 8. 2017. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-07. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  50. ↑ „Konkurs za scenario za seriju o Nemanjićima”. RTS. 5. 9. 2015. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-25. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  51. ↑ „Konkurs ispitne laboratorije” (Majkrosoft vord). RTS. Arhivirano iz originala na datum 2020-10-18. Pristupljeno 25. 3. 2018. 
  52. ↑ „Javni anonimni konkurs” (Majkrosoft vord). RTS. Arhivirano iz originala na datum 2015-09-22. Pristupljeno 2. 4. 2018. 
  53. ↑ „Važno je da nove generacije upoznaju Nemanjiće!”. Mondo. 14. 4. 2017. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-07. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  54. ↑ „Izabran scenario Gordana Mihića”. RTS. 17. 3. 2016. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-25. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  55. ↑ „Carska dinastija Nemanjića na RTS-u”. RTV. 16. 4. 2016. Arhivirano iz originala na datum 2020-10-18. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  56. ↑ „Serija o Nemanjićima po scenariju Gordana Mihića”. BKTV. 17. 3. 2016. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-25. Pristupljeno 25. 3. 2018. 
  57. ↑ Trajković, Aleksandra (16. 3. 2016). „Gordan Mihić autor scenarija za seriju o Nemanjićima”. RTS. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-25. Pristupljeno 25. 3. 2018. 
  58. ↑ Stijačić, Gordana (23. 11. 2016). „Krunisanje Stefana Prvovenčanog”. RTS. Arhivirano iz originala na datum 2017-06-21. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  59. ↑ Malušev, Aleksandra (30. 12. 2017). „Jedna od spektakulacija serije”. Republika. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-25. Pristupljeno 25. 3. 2018. 
  60. ↑ „Nemanjići imaju tužan kraj”. Žena. 30. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-02. Pristupljeno 2. 5. 2018. 
  61. ↑ Milenković, Stefan (30. 4. 2018). „Tužan kraj Nemanjića”. Noizz. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-03. Pristupljeno 2. 5. 2018. 
  62. ↑ „Pojačanje iz Rima”. Naslovi. 16. 2. 2017. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-26. Pristupljeno 25. 3. 2018. 
  63. ↑ „Pojačanje iz Rima ekipi „Prve nemanjićke kraljevine“”. RTS. 16. 2. 2017. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-26. Pristupljeno 25. 3. 2018. 
  64. ↑ „Nova srpska serija: Ovo su Nemanjići!”. Mondo. 15. 3. 2017. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-07. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  65. ↑ „U seriji o Nemanjićima – 218 glumaca”. Politika. 18. 3. 2017. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-07. Pristupljeno 19. 3. 2018. 
  66. ↑ „Poslednje pripreme pred snimanje”. RTS. 7. 2. 2017. Arhivirano iz originala na datum 2017-06-05. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  67. ↑ „Izveštaj sa snimanja serije o Nemanjićima”. Dinastija Nemanjić. 27. 2. 2017. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-07. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  68. ↑ Milićević, Vladimir (23. 12. 2018). „Nemanjići – rađanje kraljevine (serija)”. Familija Milićevića. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-07. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  69. ↑ Stanojević, Darka (27. 2. 2017). „Gradi se Nemanjin dvor”. RTS. Arhivirano iz originala na datum 2017-08-22. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  70. ↑ Savić, Biljana (9. 4. 2017). „Uskoro prva klapa”. RTS. Arhivirano iz originala na datum 2017-07-14. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  71. ↑ Rakočević, Dragana (15. 4. 2017). „Počelo snimanje serije”. RTS. Arhivirano iz originala na datum 2017-07-25. Pristupljeno 22. 7. 2017. 
  72. ↑ „Snimanje „Nemanjića“ u podnožju srednjovekovnog grada Borača”. RTS. Arhivirano iz originala na datum 2018-06-04. Pristupljeno 5. 6. 2018. 
  73. ↑ Stojanović, Stefan (3. 3. 2018). „Izložba kostima i rekvizita”. Mondo. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-21. Pristupljeno 20. 4. 2018. 
  74. ↑ „Svečano otvorena izložba „Nemanjići – rađanje kraljevine“”. RTS. 1. 3. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-21. Pristupljeno 20. 4. 2018. 
  75. ↑ „Nemanjići: Naši ljudi odmah sve znaju”. Mondo. 1. 3. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-21. Pristupljeno 20. 4. 2018. 
  76. ↑ Đurić, S (2. 3. 2018). „Izložba Nemanjići svečano otvorena”. Vesti. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-21. Pristupljeno 20. 4. 2018. 
  77. ↑ „Nemanjići koštali 2,87 miliona evra”. Dnevni žurnal. 18. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-08. Pristupljeno 7. 5. 2018. 
  78. ↑ „Ovoliko je svaka kuća u Srbiji platila da bismo gledali Nemanjiće!”. 4. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-25. Pristupljeno 25. 2. 2018. 
  79. ↑ „Počinju Nemanjići: Spektakl od tri miliona evra”. Večernje novosti. 17. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-23. Pristupljeno 19. 3. 2018. 
  80. ↑ „Svi kukaju na Nemanjiće, a znate koliko nas koštaju druge domaće serije?”. Vidovdan. 5. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-20. Pristupljeno 19. 3. 2018. 
  81. ↑ „Pod zastavom Vizantije: Večeras na RTS-u počinju Nemanjići”. BKTV. 17. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-19. Pristupljeno 19. 3. 2018. 
  82. ↑ Paunović, Petar (3. 1. 2018). „Prva epizoda koštala 300.000 evra?”. Noizz. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  83. ↑ Katarina, E. (17. 1. 2018). „Evo zašto nema Nemanjića na televiziji”. Opanak. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  84. ↑ Bogosav, Bojana (16. 1. 2018). „Nemanjići idu ponovo u montažu”. Blic. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  85. ↑ Paunović, Petar (5. 1. 2018). „Znate šta RTS misli o vašim kritikama Nemanjića?”. Noizz. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  86. ↑ „Nemanjićima neki sude posle emitovanja”. Blic. 17. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  87. ↑ „Ne stišava se bura oko serije Nemanjići”. Dnevnik. 15. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-07. Pristupljeno 7. 5. 2018. 
  88. ↑ „Serija Nemanjići postoji zahvaljujući RTS-u”. Svet plus. 8. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-07. Pristupljeno 7. 5. 2018. 
  89. ↑ „Kritike serije”. BKTV. 19. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-19. Pristupljeno 18. 3. 2018. 
  90. ↑ Krstić, Ljubica (20. 2. 2018). „Jedina verzija Nemanjića koju bismo gledalu svaki dan”. Noizz. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 2. 4. 2018. 
  91. ↑ Rađanje kraljevine, 4. 4. 2018, arhivirano iz originala na datum 2018-05-03, pristupljeno 2. 5. 2018 
  92. ↑ „Muzika iz serije Nemanjići”. Večernje novosti. 5. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-10. Pristupljeno 2. 5. 2018. 
  93. ↑ „CD sa muzikom iz serije Nemanjići”. RTS. 4. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-03. Pristupljeno 2. 5. 2018. 
  94. ↑ „Orginalna muzika iz serije”. RTS. 18. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-03. Pristupljeno 2. 5. 2018. 
  95. ↑ „Disk sa pesama iz Nemanjića”. Deezer. 4. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-12-14. Pristupljeno 2. 5. 2018. 
  96. ↑ „Muzika iz serije Nemanjići”. Beograd, Srbija: Delfi. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-12-14. Pristupljeno 30. 5. 2018. 
  97. ↑ Krstić, Ljubica (26. 2. 2018). „Najbizarnija scena u Nemanjićima”. Noizz. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  98. ↑ „Nova greška u Nemanjićima”. Mondo. 26. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  99. ↑ „Rastko se zamonašuje ispred freske Svetog Save!?”. Telegraf. 26. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-01. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  100. ↑ „Da li je ovo najveća blamaža u Nemanjićima?!”. Espreso. 26. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  101. ↑ „Nova ispala u Nemanjićima!”. Srbin. 26. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  102. ↑ „Ovo je dokaz da su Nemanjići napravili najveću grešku ikada!”. Kurir. 26. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  103. ↑ „Rastko postaje Sava ispred freske Svetog Save!”. Istinito. 26. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  104. ↑ Lekmen, Nemanja (26. 2. 2018). „Bruka u seriji Nemanjići”. Arhivirano iz originala na datum 2018-12-14. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  105. ↑ „Greše u osmoj epizodi serije”. Srbija danas. 2. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-23. Pristupljeno 22. 4. 2018. 
  106. ↑ „Krave na ušima nose markice po propisima EU”. Patriot. 4. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 23. 04. 2018. Pristupljeno 22. 4. 2018. 
  107. ↑ „Jede se cincvara pre nego što je kukuruz donet u Evropu”. Balkans pres. 4. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-23. Pristupljeno 22. 4. 2018. 
  108. ↑ „Greška sa cincvarom”. Krstarica. 4. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-23. Pristupljeno 22. 4. 2018. 
  109. ↑ „Ponovo sramne greške u Nemanjićima”. Espreso. 3. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-23. Pristupljeno 22. 4. 2018. 
  110. ↑ „Nemanjići opet zapalili internet”. Večernje novosti. 1. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-18. Pristupljeno 22. 4. 2018. 
  111. ↑ „Nemanjići izgoreli društvene mreže”. Blic. 3. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-23. Pristupljeno 22. 4. 2018. 
  112. ↑ „Srbija gori zbog Nemanjića”. Kurir. 3. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-23. Pristupljeno 22. 4. 2018. 
  113. ↑ „Šou u novoj epizodi Nemanjića!”. Srbija danas. 1. 4. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-23. Pristupljeno 22. 4. 2018. 
  114. ↑ Milenković, Stefan (2. 4. 2018). „Raška u centru najglupljeg obrta na početku nove epizode Nemanjića”. Noizz. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-23. Pristupljeno 22. 4. 2018. 
  115. ↑ „Počeli Nemanjići: prve kritike kažu da to može i bolje”. Tračara. 18. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-04. Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  116. ↑ „TV kritika”. Blic. 5. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-06. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  117. ↑ Ilić, Dragan (11. 1. 2018). „Molim ti se, Sveti Đorđe…”. Vreme. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-06. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  118. ↑ 118,0 118,1 Krstić, Ljubica (1. 1. 2018). „Ljudi uopšte nisu impresionirani prvom epizodom Nemanjića”. Noizz. Arhivirano iz originala na datum 2018-01-03. Pristupljeno 18. 3. 2018. 
  119. ↑ „Oštre kritike Nemanjića”. Večernje novosti. 11. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-13. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  120. ↑ „Kritike”. Srbin. 1. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-01-08. Pristupljeno 18. 3. 2018. 
  121. ↑ „Ovo su katastrofalne greške u Nemanjićima”. Kurur. 3. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-03. Pristupljeno 2. 4. 2018. 
  122. ↑ „Neoprostive greške u Nemanjićima”. Espreso. 4. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 2. 4. 2018. 
  123. ↑ „Istorijske greške u Nemanjićima”. Dnevno. 2. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 2. 4. 2018. 
  124. ↑ „Greške u Nemanjićima”. Espreso. 19. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 2. 4. 2018. 
  125. ↑ „Reč pričvrljiti”. Blic. 20. 2. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 2. 4. 2018. 
  126. ↑ „Kritike serije Nemanjići”. Espreso. 1. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-02-23. Pristupljeno 18. 3. 2018. 
  127. ↑ Kalaba, Ana (25. 2. 2018). „Pogrešno smo skapirali Nemanjiće”. Noizz. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-06. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  128. ↑ „Sve greške u domaćoj seriji Nemanjići”. 4. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-03-16. Pristupljeno 2. 4. 2018. 
  129. ↑ „Greške u domaćoj seriji Nemanjići”. 3. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-02. Pristupljeno 2. 4. 2018. 
  130. ↑ „Kakav manevar RTS-a sa serijama Nemanjići i Pet!”. 2. 1. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-04. Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  131. ↑ „Kritike Nemanjića sve brutalnije!”. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-04. Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  132. ↑ 132,0 132,1 „Nemanjići kao Dorćolci”. Krstarica. 5. 3. 2018. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-05. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  133. ↑ Apostolovski, Aleksandar. „Nemanjići kao Dorćolci”. Politika. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-05. Pristupljeno 5. 5. 2018. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]
Nemanjići – rađanje kraljevine na Wikimedijinoj ostavi