Rebro
Ovo je članak o muzičkom pojmu. Za dio anatomije, vidite Rebra. Za zagrebačku bolnicu, vidite KBC Zagreb. 
Rebro, spojnica, greda ili crta trajanja (ital. tratto d'unione, francuski: barre transversale, engleski: beam, njemački: Notenbalken )[1] u muzičkoj notaciji je deblja horizontalna crta koja zamenjuje barjačiće i koja se piše iznad ili ispod notnih vratova.[2]
Koristi se za povezivanje (grupisanje) više uzastopnih osminskih nota (osminki), ili nota kraćih vrednosti označenih sa dva ili više rebra, a povremeno se mogu obuhvatiti i pauze.[3]
| Napomena. | Spojnica se ne upotrebljava za grupisanje četvrtinskih ili dužih notnih vrednosti. |
Radi preglednosti i bržeg pisanja više nota spajamo, tj. grupišemo tzv. crtom, rebrom ili gredom što ilustruju sledeći primeri:
= 
ili = 
ili 
ili 
Ovakav način grupisanja-spajanja nota rebrima upotrebljava se najčešće u:
- 1. instrumentalnoj muzici (vidi sledeći primer):
- 2. vokalnoj muzici - rebra ili spojnice se koriste za povezivanje nota koje se pevaju na istom slogu (vidi donji primer):
- U savremenoj notaciji, rebra su zamene za barjačiće. Broj rebara odgovara broju barjačića. Jedan barjačić – jedno rebro, dva barjačića – dva rebra, itd. Vidi sledeće primere:
= - Smer notnih vratova i položaj rebara određuje visina nota:
- 1. Ako je prosečna visina nota ispod srednje, treće linije linijskog sistema - do note a1, notni vratovi i greda/e pišu se gore, što ilustruje sledeći primer:
- 2. Suprotno, od note h1 pa naviše – notni vratovi i rebra pišu se nadole, što prikazuje sledeći primer:
- Notna rebra se mogu prostirati i preko pauza/e. Takvim načinom beleženja veće grupacije nota izvođaču postaju vizuelno jasnije za čitanje (vidi sledeći primer):
