Samomučitelj (Terencije)

Samomučitelj (Heauton Timorumenos)
Stranica iz rukopisa Terencijevih komedija, 11. vek
Napisao:Terencije
LikoviHremet (starac atinski)
Menedem (starac, sused Hremetov)
Klitifon (sin Hremetov)
Klinija (sin Menedemov)
Sir (rob Klitifonov)
Dromon (rob Klinijin)
Bakhida (hetera)
Antifila (devojka)
Sostrata (supruga Hremetova)
Kantara (dadilja)
Frigija (sluškinja Bakhidina)
pevač
Datum premijere163. pne. na Megalezijskim igrama
Mjesto premijereRim
Originalni jezikLatinski
ŽanrPalijata
Radnjadrevna Atina

Samomučitelj (lat. Heauton timorumenos, starogrčki: Ἑαυτὸν τιμωρούμενος) je komedija rimskog književnika Publija Terencija Afera, sastavljena po uzoru na istoimeni komad grčkog komediografa Menandra, najistaknutijeg pesnika nove atičke komedije. Premijerno je prikazana 163. pne. na Megalezijskim igrama.[1] U prologu pesnik ovu komediju naziva "statičnom" (stataria),[2] što znači da je to "mirna, misaona komedija", prema kojoj stoji motoria, tj. "komedija akcije".[3]

Komedija je dobila naslov po jednom atinskom starcu, Menedemu, koji muči samoga sebe kako bi se kaznio zato što je bio strog prema svom sinu, Kliniji, jer se zaljubio u ćerku nekog siromašnog Korinćanina, pa mu je sin naposletku otišao od kuće i napustio Atinu. Menedemov sused, Hremet, zbunjen njegovim ponašanjem, primećuje: Homo sum; humani nil a me alienum puto (= "Čovek sam i ništa ljudsko nije mi strano") te drži Menedemu lekciju o tome kako roditelj mora ugađati svojoj deci. Klinija se u međuvremenu vrati u Atinu i nastani se kod svog prijatelja Klitifona, sina Hremetova, koji, bez očevog znanja, troši novac na heteru Bakhidu. Napravi se dogovor da Bakhida dođe u Hremetovu kuću pretvarajući se da je Klinijina prijateljica i da sa sobom povede Antifilu. Sir, rob Klitifonov, na prevaru izvuče Hremetu neki novac za izdržavanje ekstravagantne ljubavnice njegova sina. Ali, kad Hremet otkrije prevaru i sazna šta se događa u njegovoj kući, ljutito se odrekne sina i razbaštini ga, opovrgavajući tako vlastite reči o roditeljskoj dužnosti. Sostrata, supruga Hremetova, založi se za sina, te Klitifonu sve bude oprošteno, ali on se mora obavezati na brak s odgovarajućom devojkom. U međuvremenu, Klinija se takođe izmiri sa svojim pokajničkim ocem, Menedemom, a za Antifilu se otkrije da je zapravo Hremetova kći te je otac daje Kliniji za ženu.[1]

Zaplet

[uredi | uredi kod]

Atinjanin Hremet naređuje svojoj trudnoj supruzi, Sostrati, da bebu odmah izloži, ako bude devojčica. Sostrata zaista rodi devojčicu i preda je nekoj starici, Filteri, da je izloži. Međutim, Filtera umesto toga nazove bebu Antifilom i odgoji je kao vlastitu kći. Prođu godine i Klinija, sin Menedemov, zaljubi se u Antifilu. Saznavši za to Menedem se naljuti i svojim oštrim pridikama otera sina od kuće. Menedem je skrhan sinovljevim odlaskom i da bi kaznio samoga sebe za svoj prestrogi postupak, iscrpljuje se celodnevnim radovima u polju, iako je već starac. U trenutku kad počinje radnja komedije Klinija se upravo vratio u Atiku ali, kako se ne usuđuje da ode očevoj kući, nastani se kod Klitifona, sina Hremeta, koji živi u kući do Menedemove. Klitifon pošalje po Antifilu, čija je navodna majka nedavno umrla, da bi se videla sa svojim dragim. Istoga dana Hremet sazna od Menedema da ovaj žudi za sinovljevim povratkom, a kad čuje da se Klinija vratio, odluči da tek narednog dana to saopšti Menedemu. Sir, rob koji je poslat po Antifilu, dovodi s njom i Bakhidu, ekstravagantnu heteru, koja je u vezi s Klitifonom. Kako bi sakrili tu vezu od Hremeta, njemu kažu da je Bakhida zapravo Klinijina prijateljica, a da je Antifila jedna od njenih sluškinja. Sledećeg jutra Hremet obavesti Menedema o sinovljevom povratku i o ekstravagantnom ponašanju njegove ljubavnice, ali moli ga da ne pokaže Kliniji kako nešto zna o tome.

Pošto je Bakhidi potrebno 10 mina, Sir smisli plan kako da izvuče taj novac od Hremeta, dok ga starac podstiče da smisli neki plan da prevari Menedema. Sir ispriča Hremetu kako je Antifilina majka navodno posudila 1.000 drahmi od Bakhide, a kako je ona umrila, devojka je ostala dužna heteri. U međuvremenu, Sostrata otkrije da je Antifila zapravo njena kći. Kako bi došao do novca koji Bakhida uporno zahteva, Sir predlaže Hremetu da kaže Menedemu kako je Bakhida Klitifonova ljubavnica i da ga zamoli da je sakrije u svojoj kući na nekoliko dana, a Klinija će se pred ocem pretvarati da je zaljubljen u Antifilu i zamoliti ga za dopuštenje da se oženi njome. Zatim zatraži novac, navodno za svadbu, koji će se predati Bakhidi. Hremet isprva ne odobrava Sirov plan, ali daje novac, za koji je mu je rečeno da predstavlja Antifilin dug Bakhidi. Taj se novac zatim daje Klitifonu, koji, kako kaže Sir, treba da ga preda Bakhidi, koja se sad nalazi u kući starog Menedema, da bi ovaj lakše poverovao da je ona Klitifonova ljubavnica. Uskoro potom Hremet razotkrije obmanu i preti da će kazniti Klitifona i Sira. Komedija se završava tako što Hremet daje svoju saglasnost na brak Klinije i Antifile te oprašta Klitifonu, koji obećava da će napustiti Bakhidu i oženiti se nekom uglednom devojkom. Za razliku od drugih Terencijevih i Plautovih komedija, radnja ovog komada odvija se tokom dva dana.[4]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. 1,0 1,1 M. C. Howatson, ed., The Oxford Companion to Classical Literature (2nd ed.), Oxford University Press, Oxford, New York, 1997, s.v. Heauton timorumenos.
  2. Terencije, Samomučitelj, 36.
  3. Terencije, Komedije, priredio i preveo Vladeta Janković, Srpska književna zadruga, Beograd, 1978, str. 364.
  4. P. Terentius Afer (Terence), Heautontimorumenos: The Self-Tormenter, Henry Thomas, Riley (ed.), Harper and Brothers, New York, 1874, "The Subject".