Summit za demokraciju

Summit za demokraciju
Summit for Democracy
Summit za demokraciju

virtuelni summit

Generalno
Nacrt 9. i 10. decembra 2021. godine
Stranke
Ugovorne strane 111 pozvanih zemalja
Delegacije pozvane da učestvuju u summitu (roza boja).

Summit za demokraciju virtuelni je summit u organizaciji Sjedinjenih Američkih Država koji se održao 9. i 10. decembra 2021. godine. Summit je sazvao američki predsednik Joe Biden.[1] Istaknuti cilj organizatora je „obnova demokracije kod kuće i suočavanje sa autokratijom u inostranstvu“. Tri specifične teme summita su obrana od autoritarizma, rešavanje i borba protiv korupcije kao i promovisanje poštivanja ljudskih prava.[2] Međunarodna programska direktorica za građanski angažman u Fondaciji Ford Helena Hofbauer Balmori istakla je kako je tokom poslednjih 10 godina, a posebno poslednjih pet godina, demokraciji učinjena golema šteta i da je demokratsko nazadovanje u tom periodu činjenica.[3] Dok su neki kritičari opisali događaj kao geopolitički motivisano okupljanje, nisu svi američki saveznici pozvani da učestvuju uz izostanak poziva Turskoj, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Mađarskoj i uz zakasneli i naknadni poziv Poljskoj.[1] Freedom House je od zemalja pozvanih na summit njih 77 kategorizirao kao slobodne, 31 kao delomično slobodne i 3 kao neslobodne režime.[4]

Galerija

[uredi | uredi kod]
  • Američki državni sekretar Antony J. Blinken.
    Američki državni sekretar Antony J. Blinken.
  • Predsednik Ekvadora Guillermo Lasso.
    Predsednik Ekvadora Guillermo Lasso.

Kritike

[uredi | uredi kod]

Summit o demokraciji izazvao je kontroverze jer su s popisa pozvanih izostavljene i Rusija, Kina i Mađarska, a na preliminarnom popisu nisu bile ni Srbija, Kosovo, Bosna i Hercegovina.[5] Kosovo i Srbija su međutim naknadno uvrštene.[5][6] Organizator nije eksplicitno prozvao Kinu i Rusiju za stanje demokracije, ali je njihov izostanak sa summita kao i izostanak poziva bio vrlo uočljiv.[7] Kineski i ruski ambasadori u Washingtonu osudili su odluku o isključenju njihovih zemalja iz ovoga događaja.[8] Ministar vanjskih poslova Kube Carlos Fernandez de Cossio istakao je kako događaj „ilustrira američku slabost i nesposobnost za izdržavanje kritika svoje vanjske politike u Ujedinjenim narodima“.[9]

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. ↑ 1,0 1,1 „Самит за демократију, суштина и домети: Прокламовани циљ у сенци америчког стратешког и политичког маркетинга”. Radio-televizija Vojvodine. Pristupljeno 10. decembar 2021. 
  2. ↑ „Што може да се очекува од Самитот на САД за демократија?”. Deutsche Welle. Pristupljeno 10. decembar 2021. 
  3. ↑ „Aktivističke grupe oprezno o Samitu demokratije u Bijeloj kući”. Glas Amerike. Pristupljeno 10. decembar 2021. 
  4. ↑ Steven Feldstein. „Who’s In and Who’s Out From Biden’s Democracy Summit”. Carnegie Endowment for International Peace. Pristupljeno 10. decembar 2021. 
  5. ↑ 5,0 5,1 „Biden kaže da demokracija treba "šampione"”. Hrvatska radiotelevizija. Pristupljeno 10. decembar 2021. 
  6. ↑ „Glas Amerike: Srbija i Kosovo će ipak biti pozvani na Samit za demokratiju”. Danas (dnevnik). Pristupljeno 10. decembar 2021. 
  7. ↑ „Renewing democracy is 'defining challenge of our time,' Biden tells summit”. Reuters. Pristupljeno 10. decembar 2021. 
  8. ↑ „Biden na summit za demokraciju pozvao 110 zemalja, najglasniji su oni kojih nema na popisu: ‘Što si to dopušta...‘”. Jutarnji list. Pristupljeno 10. decembar 2021. 
  9. ↑ „Kuba nazvala "samit demokracije" samo uz pozivnicu znakom slabosti SAD-a”. China Radio International. Pristupljeno 10. decembar 2021. 

Vanjske poveznice

[uredi | uredi kod]