Tiberije Klaudije Donat (lat. Tiberius Claudius Donatus) bio je poznoantički rimski gramatičar s kraja 4. i početka 5. veka, koji je napisao Interpretaciju Vergilija (Interpretationes Vergilianae), koju je posvetio svom sinu i u kojem, stih po stih, objašnjava, komentariše i interpretira Vergilijevu Eneidu.[1]
O samom Donatu ne zna se ništa, osim toga da se nije slagao s metodama koje su se primenjivale u savremenim školama, pa je njegovo delo uglavnom nezavisno od dotadašnje tradicije interpretiranja Vergilija. Iz Donatovog komentara vidi se da o istorijskoj pozadini Eneide nije znao ništa, ali i da je bio naročito zainteresovan za isticanje uspelih mesta u spevu i psihološku karakterizaciju likova, te da je bio sasvim uveren u to da je cela pesma pisana s ciljem veličanja Eneje i Avgusta.[2]
Donatov komentar ponovo je otkriven 1438. Pokazao se popularnim početkom novog veka, pa je doživeo 55 izdanja u periodu između 1488 and 1599. godine.[3]