Јован Бранковић

Јован Бранковић
Деспот Србије
Фреска у манастиру Крушедол
Лични подаци
Пуно име	Јован Стефановић Бранковић
Датум рођења	1465.
Место рођења	Манастир Крушедол,
Датум смрти	10. децембар 1502.
Место смрти	Манастир Крушедол,
Породица
Супружник	Јелена Јакшић
Родитељи	Стефан Бранковић Ангелина Бранковић
Династија	Бранковићи
Деспот Србије
Период	1496—1502.
Претходник	Ђорђе Бранковић
Наследник	Јелена, Деспотица Србије
Јелена, Деспотица Србије
Период	1502—1504.
Претходник	Јован Бранковић
Наследник	Иваниш Бериславић

Јован Стефановић Бранковић (1465—1502) био је српски деспот, син деспота Стефана Бранковића и млађи брат деспота Ђорђа Бранковића. Почевши од 1493. године, делио је деспотску титулу са братом Ђорђем, а од 1496. године, када се Ђорђе закалуђерио, сам је наставио да носи деспотску титулу. Држао је простране поседе у Срему и другим крајевима тадашње Краљевине Угарске.^[1][2]

Биографија

Деспот Јован је имао сасвим другачије погледе на свет него његов брат Ђорђе. Он је схватио као задатак свога живота не да постом и молитвом стече себи небеско царство, већ да својом војском победи Турке и да их истера из некадашње деспотовине, па да се попне на престо својих предака.^[3]

Прославио се у борбама са Турцима, својим војничким продорима у Босни, а нарочито код Зворника (Звоника). Припремао је веома опсежне планове да уз помоћ Млетачке републике настави борбу са Турцима до потпуног ослобођења свога народа од њих, али га је смрт спречила у томе 1502. године.

Деспот Јован је и последњи српски деспот из владарске династије Бранковића, који су се осећали као легитимни наследници „светородних Немањића“ и прихватили су се ктиторства Хиландара и других светиња чувајући свој народ и веру.^[4]

Породица

Деспот Јован је био ожењен Јеленом († након 1536) из српске племићке породице Јакшића.^[5] Синове нису имали. У изворима и историографији постоје недоумице о броју и идентитету њихових кћери, а поједини истраживачи сматрају да их је било чак пет.

Поуздано се зна да је Јованова и Јеленина кћи била Марија Бранковић (1500-1540), која се удала за озаљског кнежевића Фердинанда Франкопана (†1524) из хрватске великашке куће Франкопана. У остале ћерке се убрајају:

• Деспина Милица (1485-1554), удата за влашког војводу Нагоја V Басарабу
• Јелена Бранковић (1502-1552), удата за Петра IV Рареша, војводу Молдавије
• Марија-Магдалена Бранковић (1507-1571), удата за Ивана Вишњевецког, а касније за Александра Федоровича Чарторијског (обојица русински племићи из Волиније)
• Ана Бранковић (1512-1578), удата за Фјодора Сангушка, маршала Волиније

После Јованове смрти, Јелена се преудала за Иваниша Бериславића коме је 1504. године угарски краљ доделио титулу деспота Србије. Јелена и Иваниш су имали сина Стевана Бериславића који је наследио титулу српског деспота.

Задужбине

Манастир Месић је вероватно његова задужбина, а Манастир Средиште сигурно.

Светост

Свети Јован Бранковић
Лични подаци
Датум рођења	(1465-00-00)1465.
Датум смрти	10. децембар 1502.(1502-12-10) (36/37 год.)
Место смрти	Манастир Крушедол,
Световни подаци
Поштује се у	Српској православној цркви
Канонизација	Његов култ је почео у првој половини 16. века од стране Српске православне цркве
Главно светилиште	Сачувани су само мањи делови моштију у Манастиру Крушедол
Празник	10 (23) Децембар

Чланови династије Бранковић били су познати по својој привржености православном хришћанству,^[6][7] а ту породичну традицију је заступао и Јован Бранковић. Његов култ је почео у првој половини 16. века. Сахрањен је у манастиру Крушедолу, и положен са осталим члановима своје породице, у ковчезима у олтару.^[8] За време Аустро-турског рата (1716–1718) турска војска је 1716. године упала у Срем, заузела манастир Крушедол и спалила свете мошти, убрзо после Петроварадинске битке. Сачувани су само мањи делови моштију.^[9]

Породично стабло

16. Бранко Младеновић

8. Вук Бранковић

17. ()

4. Ђурађ Бранковић

18. Лазар Хребељановић

9. Мара Лазаревић Бранковић

19. Милица Хребељановић

2. Стефан Бранковић

20. Димитрије I Кантакузин

10. Теодор Палеолог Кантакузинин

21. ()

5. Јерина Бранковић

11. Ефросинија Палеологина

1. Јован Бранковић

12. Комнен Арианити

6. Ђорђе Аријанит Комнин

13. Марија Музака

3. Ангелина Бранковић

7. Maria Muzaka

Види још

• Списак српских владара
• Историја Војводине
• Историја Србије

Референце

1. Spremić 2004, стр. 441-452.
2. Спремић 2007, стр. 45-73.
3. „Јеромонах Игнатије (Шестаков): СВЕТИ ЈОВАН БРАНКОВИЋ, ДЕСПОТ СРПСКИ | Патриот”. Архивирано из оригинала 18. 08. 2019. г. Приступљено 18. 08. 2019. 
4. Despot Jovan Brankovic
5. Спремић 2012, стр. 125-138.
6. Paizi-Apostolopoulou 2012, стр. 95-116.
7. Andrić 2016, стр. 202–227.
8. Ćirković 2004, стр. 139.
9. Ćirković 2004, стр. 150.

Литература

• Andrić, Stanko (2016). „Saint John Capistran and Despot George Branković: An Impossible Compromise”. Byzantinoslavica. 74 (1–2): 202—227. 
• Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска. 
• Paizi-Apostolopoulou, Machi (2012). „Appealing to the Authority of a Learned Patriarch: New Evidence on Gennadios Scholarios' Responses to the Questions of George Branković”. The Historical Review. 9: 95—116. 
• Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. Књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска. 
• Spremić, Momčilo (2004). „La famille serbe des Branković - considérations généalogiques et héraldiques” (PDF). Зборник радова Византолошког института. 41: 441—452. 
• Спремић, Момчило (2007). „Српски деспоти у Срему”. Срем кроз векове: Слојеви култура Фрушке горе и Срема. Београд: Вукова задужбина. стр. 45—73. 
• Спремић, Момчило (2012). „Деспотица Јелена Бранковић-Бериславић”. Глас САНУ. 420 (16): 125—138. 
• Ћирковић, Сима (1982). „Последњи Бранковићи”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 445—464. 
• Ćirković, Sima (2004). The Serbs. Malden: Blackwell Publishing. ISBN 9781405142915. }

Спољашње везе

• Генеалогија Јована Бранковића
• ДАНАС ЈЕ СВ. ЈОВАН ДЕСПОТ: Витешки се борио за православље (Нпортал, 23. децембар 2022)