Авија 57
| Авија 57 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | путнички авион | |
| Посада | 2 | |
| Број путника | 14 | |
| Порекло |  Чехословачка
| |
| Произвођач | Авија Avia | |
| Пробни лет | 16.01.1934. | |
| Уведен у употребу | прототип | |
| Повучен из употребе | 12.04.1935. | |
| Статус | неактиван | |
| Први оператер | Чехословачка Авиа
| |
| Број примерака | 1 | |
| Димензије | ||
| Дужина | 15,90 m | |
| Распон крила | 22,50 m | |
| Површина крила | 81,50 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 5.100 kg | |
| Нормална полетна | 8.600 kg | |
| Погон | ||
| Број мотора | 3 | |
| Физичке особине | ||
| Клипноелисни мотор | 3 x Hispano-Suiza 9Bd | |
| Снага КЕМ-а | 3 x 423 kW | |
| Снага КЕМ-а у кс | 3 x 575 кс | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hопт. | 300 km/h | |
| Економска брзина | 270 km/h | |
| Долет | 1200 km | |
| Плафон лета | 5.000 m | |
| Брзина пењања | 330 m/min | |
 Портал Ваздухопловство
| ||
Авија 57 (Avia 57) је чехословачки путнички авион настао између два рата. Произвела га је фирма Авиа а први пут је полетео 1934. године.
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]
Авија 57 је био нискокрилни моноплан, авион са три мотора намењен за превоз 14 путника и пртљага. Авион је пројектовао инжењер Robert J. Nebesаr, а први пут је полетео 16. јануара 1934.
Технички опис
[уреди | уреди извор]Труп авиона је био облог попречног пресека. Носећа конструкција авиона је била монокок. Носачи мотора су били направљени од челичних заварених цеви. Пилоти су седели један поред другог у затвореном кокпиту на кљуну авиона испред њих се налазио трупни (централни) мотор. Удвојене команде за управљање авионом су биле комбинација полужних система и челичних ужади са ужетњачама. У наставку се налазила путничка кабина са два реда седишта поред прозора и пролазом кроз средину кабине. У репу авиона се налазио тоалет и простор за пртљаг. Са леве стране трупа су се налазила врата за улазак посаде и путника у авион. Са обе стране трупа авиона било је по 6 великих правоугаоних прозора. Путничка кабина је имала систем за грејање и проветравање кабине.
Погонска група је имала три радијална ваздухом хлађена мотора са 9 цилиндара Hispano-Suiza 9Bd снаге 423 kW (575 KS). На моторима су се налазиле двокраке металне елисе променљивог корака.
Крила су била конзолна самоносива потпуно металне конструкције. На крилима су се налазиле гондоле за смештај крилних мотора и точкова стајног трапа.
Репне површине: Реп авиона се састоји од једног вертикалног стабилизатора и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима. Управљачке површине кормило правца и кормила дубине су металне конструкције обложене делимично алуминијумским лимом а делом платном.
Стајни трап је био класичан са две главне ноге које су се налазиле испод гондола крилних мотора. На ногама су биле нископритисне гуме са којима се комплетно увлачиле у току лета у задњи део гондола мотора. Стајни трап се увлачио у гондоле мотора помоћу хидрауличног уређаја. У случају квара, могао се увући или избацити механичким путем. помоћу сајле и полуге. Трећи мали точак се налазио у репу авиона имао је огибљење али се у току лета није увлачио у труп авиона.
Верзије
[уреди | уреди извор]Направљен је само један прототип.
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Тог кобног дана 12. априла 1935. године компанија Авиа је доживела велику несрећу, изгубила је два прототипа путничких авиона Авија 156 и Авија 57 са четири члана посаде, пробних пилота Вацлав Кочи, Јосиф Фиала (Авија 156), Цирил Новотни и Едуард Шмид (Авија 57). Пошто су се несреће десиле у размаку од 7 минута а да су олупине нађене на растојању од 8 километара прва сумња је пала на судар ова два авиона[1].
Детаљном истрагом коју је спровела истражна комисија Министарства јавних радова утврђено је да су несрећу проузроковала недовољна чврстина крила оба прототипа. Прво се Авија 156 срушио код села Полеради у 13.21 час. Узрок је било лом левог крила и накнадно кидање репних површина. Неколико тренутака касније (7 минута), авион Авија-57 се окренуо изнад Винора и распао се током понирућег лета. Крхотине су пале у резерват природе у Винору на неколико места[2].
После ове тешке трагедије компанија Авија је стопирала програм путничких авиона и све капацитете усмерила на војни програм.
Земље које су користиле авион
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]- Фиат G.12
- Фиат APR.2
- Даглас DC-3
- Јункерс Ju 52
- Савоја Маркети SM.79
- De Heviland DH.89 Dragon Rapide
- Авија 51
- Авија 156
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Avia av 57”. 7. 6. 2012.
- ^ „Letecká badatelna”.
Литература
[уреди | уреди извор]- NĚMEČEK, Václav. Československá letadla. Praha: Naše vojsko, 1968. Kapitola Vývoj letadel Avia, s. 107.
- OVČÁČIK, Michal. Avia Av-51. Letectví a kosmonautika. Květen 2021, roč. 100., čís. 5, s. 46 a 47. ISSN 0024-1156
- Alles-Fernandez, Peter (1987). Flugzeuge von a bis Z: Aamsa Quail-Consolidated P2Y. Koblenz: Bernard u. Graefe. стр. 130. ISBN 3-7637-5904-2.
- Richard Schulz, G. W. Feuchter, Werner von Langsdorff: Handbuch der Luftfahrt. Jahrgang 1936. J. F. Lehmann, München 1936, S. 344/355.
- Enciclopedia Ilustrada de la Aviación. 2. Barcelona: Editorial Delta. 1984. ISBN 84-85822-36-6.
