Амир Ор

Амир Ор
Датум рођења(1956-07-01)1. јул 1956.(68 год.)
Место рођењаТел АвивИзраел
ОбразовањеХебрејски универзитет у Јерусалиму
Занимањеписац, песник, новинар, преводилац

Амир Ор (Тел Авив, 1. јул 1956) израелски је писац, песник, преводилац и универзитетски професор.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ор је рођен у Тел Авиву 1956. године. Његови бака и деда су емигрирали из Пољске 1930-их и дошли су у Израел као ционисти. Он је потомак истакнуте породице у којој је било неколико рабина.[1]

Радио је као пастир, грађевинац и рестауратор.[2]

У својим двадесетим, Ор је неколико година живео у Холандији и Индији где је проучавао медитацију и технике личног развоја. По повратку у Израел основао је центар за медитацију и терапију, као и духовну заједницу у Јерусалиму.

Студирао је филозофију и компаративну религију на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, где је држао предавања о древној грчкој религији.[3]

Ор је био стипендиста Универзитета у Ајови (САД), Јеврејско-хебрејског центра Универзитета у Оксфорду (Велика Британија), Литерарног колоквијума у Берлину, Фондације Валпараисо, Фондације „Хајнрих Бел”.[3]

Године 1987 Ор дебитује са I look through the eyes of the monkey за који је добио књижевну награду „Хари Харшон” на Хебрејском универзитету.

Објавио је бројне чланке, есеје и есеје о књижевности, друштву, компаративној религији и класицима, а писао је и књижевну колумну за Хааретз.

1990. Ор је основао Хеликон друштво за унапређење поезије у Израелу. Године 1993. основао је арапско-јеврејску школу поезије Хеликон,[2] где је развио пионирске интегрисане методологије за подучавање креативног писања. Ор је предавао у Израелу, Сједињеним Државама, Европи и Јапану. 2001. основао је Међународни фестивал поезије Схаар и радио као његов уметнички директор.

Ор је радио као главни уредник часописа Хеликон, као и низа збирки поезије објављених касније.[4] Био је и уредник других књижевних часописа, као и неколико антологија на хебрејском и разним европским језицима.

Он је национални координатор пројекта Песници за мир који подржавају УН, оснивач Светског песничког покрета и Европског удружења програма креативног писања.[5]

Његова дела превођена су на 45 језика.[2]

  • Златни венац, 2020, Струшке вечери поезије[6]
  • Награда „Стјепан Митров Љубиша” Град театра[1]
  • Награда „Хери Харшон”, Хебрејски универзитет у Јерусалиму
  • Хердерова награда
  • Фулбрајтова стипендија за књижевнике[1]
  • Награда премијера Израела за поезију[2][1]
  • Бернстајн награда, Израел[2]
  • За свој уређивачки допринос добитник је Уређивачке награде Министарства културе 2017. године.
  • Неколико почасних доктората
  • Yeled (Child), Ha-kibbutz Ha-meuchad, 2018
  • Al Ha-derekh (On The Road), Pardes, 2018
  • Sikha (Discourse), есеји, Ha-kibbutz Ha-meuchad, 2018
  • HaMamlakha (The Kingdom), роман, Ha-kibbutz Ha-meuchad, 2015
  • Knafayim (Wings), Ha-kibbutz Ha-meuchad, 2015
  • Shalal (Loot) Selected poems 1977–2013, Ha-kibbutz Ha-meuchad, 2013
  • Masa HaMeshuga (The Madman's Prophecy), Keshev, 2012
  • HaHaya SheBalev (The Animal in the Heart). Keshev, 2010
  • Muzeion Hazman (The Museum of Time). Ha-kibbutz Ha-meuchad, 2007
  • Shir Tahira (The Song of Tahira). Novel, Xargol, 2001.
  • Yom (Day). Ha-kibbutz Ha-meuchad & Tag, 1998.
  • Shir (Poem). Ha-kibbutz Ha-meuchad, 1996.
  • Kakha (So!). Ha-kibbutz Ha-meuchad, 1995.
  • Pidyon ha-met. (Ransoming The Dead), Helicon-Bitan, 1994.
  • Panim (Faces). Am Oved, 1991.
  • Ani mabbit me-‛eyney ha-qofim (I Look Through The Monkeys’ Eyes). Eqed, 1987.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Amir Or | Days of Poetry and Wine”. www.versoteque.com. Приступљено 2021-12-09. 
  2. ^ а б в г д „Poetry News February 2001”. www.poetrylifeandtimes.com. Архивирано из оригинала 21. 11. 2006. г. Приступљено 2021-12-09. 
  3. ^ а б „Grad teatar – Književni program – Amir Or – Butua.com – kultura i kulturni turizam Budve”. butua.com. Приступљено 2021-12-09. 
  4. ^ „Amir Or (poet) - Israel - Poetry International”. www.poetryinternational.org. Приступљено 2021-12-09. 
  5. ^ „Portal Analitika - najvažnije vijesti iz Crne Gore i svijeta”. Portal Analitika. Приступљено 2021-12-09. 
  6. ^ „Златен Венец – Struski Veceri na Poezijata” (на језику: македонски). Архивирано из оригинала 09. 12. 2021. г. Приступљено 2021-12-09.