Андреј Голић

Андреј Голић
Андреј Голић
Лични подаци
Датум рођења (1974-02-10)10. фебруар 1974.(50 год.)
Место рођења Бања Лука, СФР Југославија
Информације о каријери
Позиција бек/лево крило
Сениорска каријера
Године Клуб
1989–1991
1991–1992
1992–2006
2006–2007
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаБорац Бања Лука
ФранцускаУСАМ Ним 30
ФранцускаМонпеље
ХрватскаЗагреб
Репрезентативна каријера
Француска Француска 149 (368)

Андреј Голић (Бања Лука, 10. фебруар 1974) бивши је француски рукометаш српског порекла.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Андреј Голић је рођен 10. фебруара 1974. године у Бања Луци. Рукометну каријеру је започео у локалном Борцу из Бања Луке. Са 15 година дебитовао је за први тим Борца и био је члан генерације која је освојила Куп ИХФ 1991.[1][2] Исте године одлази у Француску, где је постао члан клуба УСАМ Ним 30. У Ниму игра до 1992, а потом је потписао за Монпеље, клуб у којем је доживео врхунске резултате у клупској каријери. За 14 сезона проведених у клубу освојио је осам титула првенства Француске и шест француских купова.[3] Највећи успех му је освајање ЕХФ Лиге шампиона 2003. године, после победе Монпељеа у финалу против шпанског клуба Портланд Сан Антонио.[4]

Године 2006. потписао је двогодишњи уговор са рукометним клубом Загреб.[5] Играо је за загрепчане до априла 2007. године, а након повреде колена је завршио играчку каријеру.[6] У Француској има своју спортску агенцију која заступа играче.[7]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Добио је француско држављанство 1998. године, а од тада је представљао Француску на међународним такмичењима.[8] Учествовао је у освајању злата на Светском првенству у Француској 2001. године, има бронзу са првенства у Португалији 2003. Играо је на Олимпијским играма 2000. године у Сиднеју, када су Французи заузели шесто место.[9] За рукометну репрезентацију Француске је одиграо 149 утакмица и постигао 368 погодака.[10]

Борац Бања Лука
Монпеље

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Приватно

[уреди | уреди извор]

Отац му је некадашњи рукометаш и тренер Борца, Боро Голић.[11] Његов брат од стрица је српски рукометаш Небојша Голић,[12] који је играо за репрезентацију СР Југославије.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Рат зауставио доминацију Борца”. Глас Српске. 20. 05. 2013. Архивирано из оригинала 05. 12. 2018. г. Приступљено 05. 12. 2018. 
  2. ^ „Rukometni klubovi u Evropi”. strategija.org. 05. 12. 2018. Приступљено 05. 12. 2018. 
  3. ^ „Profil d'Andrej Golic, sur Site officiel du Montpellier handball”. montpellier-handball.com. 05. 12. 2018. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 05. 12. 2018. 
  4. ^ „European Handball Federation - Andrej Golic / Player”. eurohandball.com. 05. 12. 2018. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г. Приступљено 05. 12. 2018. 
  5. ^ „Andrej Golić potpisao za Zagreb”. jutarnji.hr. 22. 03. 2006. Приступљено 05. 12. 2018. 
  6. ^ „Un agent de joueurs, à quoi ça sert ?”. ouest-france.fr. 30. 11. 2016. Приступљено 05. 12. 2018. 
  7. ^ „Golić Management”. festivus.eu. 05. 12. 2018. Архивирано из оригинала 11. 09. 2017. г. Приступљено 05. 12. 2018. 
  8. ^ „Naturalisé français, Golic affronte son pays natal”. liberation.fr. 8. 6. 1999. Приступљено 05. 12. 2018. 
  9. ^ „Andrej Golić profile”. sports-reference.com. 05. 12. 2018. Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 05. 12. 2018. 
  10. ^ „Golic part à la retraite”. eurosport.fr. 27. 4. 2007. Приступљено 05. 12. 2018. 
  11. ^ „Рукометна легенда Боро Голић посјетио нашу редакцију”. Глас Српске. 13. 07. 2007. Приступљено 05. 12. 2018. [мртва веза]
  12. ^ „Nebojša Golić novi trener Borca”. 6yka.com. 05. 08. 2013. Приступљено 05. 12. 2018. 
  13. ^ „Golić: Želimo da turnir “Hand to hand“ postane tradicionalan”. srpskainfo.com. 21. 08. 2018. Приступљено 05. 12. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]