Артур Клајнман | |
---|---|
Датум рођења | 11. март 1941. |
Место рођења | Њујорк, САД |
Артур Клајнман (рођен 11. марта 1941)[1] је амерички психијатар и професор медицинске антропологије и интеркултурне психијатрије на универзитету у Харварду. Најпознатији је због свог рада о менталној болести у кинеској култури. Клајнман је допринео бољем медицинском и антрополошком разумевању синдрома који су културно специфични, односно могу се наћи само у појединим културама, а у свом раду се бавио кинеском и источноазијском културом (као што је Коро). Његова истраживања су показала да код кинеских и источноазијских пацијената постоји много већа вероватноћа да ће се психолошки стрес манифестовати кроз телесне тегобе. Од 1968. Клајман је спроводио истраживање у кинеским друштвима, почев од Тајвана, а од 1978. у Кини на тему депресије, соматизације, епилепсије, шизофреније и суицида, као и других видова насиља. Његови радови се позиционирају на пресеку између јавног здравља и интернационалних проблема као и људске патње, а дотичу се и интеркултурне психијатрије и индивидуалних искустава бола и инвалидитета.
Био је председник одељења за антропологију на Харварду од 2004. до 2007. и тренутно је директор Азијског центра на универзитету у Харварду.
Артур Клајнман је звање доктора медицине стекао на Станфорд Универзитету и мастер из социјалне антропологије на Харварду. Био је и приправник на интерној медицини у медицинској школи у Јејлу, а психијатријску лиценцу општој болници у Масачусетсу.
Клајнман је тренутно на позицији професора антропологије, месту које држи од 2002. године. Од 2004. до 2007. председавао је одељењем за антропологију на Харварду, а од 2008. је председник Харвардског Азијског центра. Десет година је водио одељење социјалне медицине на медицинској школи у Харварду, а од 1993. до 2000. је био професор на том одељењу. Тренутно је професор медицинске антропологије на медицинској школи у Харварду на одељењу за глобално здравље и социјалну медицину и професор психијатрије.[2] Клајнман је 2011. награђен као Харвардски колеџ професор и додељена му је факултетска награда за препознатљивост.
Основао је часопис Култура, медицина и психијатрија[3] 1976. године и био његов главни уредник до 1986.[4] Часопис је наставио да се објављује од стране Бајрона и Мери-Џо Гуда и Питера Гуарнасије.[5]
Клајнман је аутор 6 књига и више од 350 чланака, поглавља у књигама, прегледа и увода. Његово можда најпознатије дело је Пацијенти и исцелитељи у културном контексту (1980), праћено књигама Наративи о болести: патња, исцељење и људско стање (1988) и Друштвено порекло стреса и болести: депресија, неурастенија и бол у модерној Кини (1986). Својим приступом покушао је осветли моралну стварност у којој кинески становници живе и на које начине покушавају да се прилагодима изазовима које модерно доба пред њих поставља.[6] Његова најскорија књига Шта је заиста важно се бави начинима на које егзистенцијалне опасности и несигурности обликују морално искуство, религију и етику који су појединцима у савременом друштву врло важни.
Иако психијатар, Клајнман се претежно интересује за културне више него за биолошке аспекте менталног здравља и начине на које култура обликује искуство болести, њен ток, потрагу за стручном помоћи, терапију и бригу о оболелим особама.[7]
Клајнман је уређивао друге радове са другим психијатрима и истраживачима из области менталног здравља и интеркултурне психијатрије, укључујући Пола Фармера, Вину Дас, Маргарет Лок, Мајкла Филипса, Бајрона Гуда, Мери Делвекио Гуд, Цунг-ји Лин и Леона Ајзенберга.
Клајнман је помоћни уредник више од 29 радова, укључујући: Друштвена патња; Култура и депресија; САРС у Кини; Глобална Фармакологија; Субјективност; Етнографска истраживања; Промишљајући глобално здравље: Увод; Култура болести и психијатријска пракса у Африци; Међупоље: Антрополози у филозофији. Такође је помоћни уредник 11 специјалних издања часописа. Клајнман тренутно ради на књизи о пружању неге који су базирани на његовим чланцима објављеним у другим часописима.[2]
Клајнман је рођен у Њујорку, где је и одрастао. Био је у браку са покојном Џоан Клајнман, која је преминула 2011. и која је била синолог и његов истраживачки сарадник током 45 година. Имају двоје деце, Питера и Ен, и четворо унучади: Габриела, Кендала, Алегру и Клејтона.