Атриовентрикуларна реентри тахикардија

Атриовентрикуларна реентри тахикардија
СинонимиAtrioventricular reciprocating tachycardia
Пут проводљивости код атриовентрикуларне реентри тахикардије, облика суправентрикуларне тахикардије

Атриовентрикуларна реентри тахикардија (АВРТ), или атриовентрикуларна реципрочна тахикардија, је врста абнормалног брзог срчаног ритма, класификована као један од типова суправентрикуларне тахикардије (СВТ). АВРТ је најчешће повезан са Волф–Паркинсон–Вајт синдромом, али се такође јавља код перманентне реентрантне тахикардије (ПРТ). У АВРТ, помоћни пут омогућава да електрични сигнали из срчаних комора уђу у преткомору и изазову контракцију раније од нормалне, што доводи до поновљене стимулације атриовентрикуларног чвора.[1] Њена основна претпоставка је постојање абнормалног ткива које кондуктивно повезује мишиће срчаних преткомора и комора изван Хисовог снопа, што је иначе њихова једина проводна веза. Говоримо о помоћним (додатним) путевима, а стање које предиспонира његовог носиоца на АВРТ је познато као синдром вентрикуларне преексцитације.[2]

Етиологија

[уреди | уреди извор]
Механизам АВРТ у поређењу са другим суправентрикуларним аритмијама

Узрок АВРТ-а је кружна ексцитација у којој, у поређењу са нормалним срцем, додатни пут између преткомора и коморе доводи до понављајуће ексцитације АВ чвора или преурањене ексцитације коморе (у зависности од смера проводљивости, јавља се преузбуђење ).[3] Ово доводи до брзог вентрикуларног пулса који је независан од синусног чвора.[1]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

У клиничкој слици поред тахикардијуе доминира осећај опште слабости, кратак дах и синкопа . Ток је обично пароксизмалан, али може доћи и до продужене тахикардије.[1]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]
12-то канални ЕКГ пацијента са ВПВ синдромом који показује нејасне успоне или делта таласе на QRS комплексу

Дијагноза aтриовентрикуларна реентри тахикардије поставља се на основу анамнеза, физички преглед и 12-канални ЕКГ.[2]

Стандардна
  • Комплетна крвна слика, биохемијски профил, функција штитне жлезде
  • ЕКГ током тахикардије
  • Трансторакална ехокардиографија
Опционо
  • Тест физичког стреса
  • 24. часовни ЕКГ Холтер мониторинг, транс-телефонско праћење или имплантабилни рекордер,
  • Тест исхемије миокарда код пацијената са факторима ризика за болест коронарних артерија (укључујући мушкарце ›40 године и жене у менопаузи)
  • ЕПС треба размотрити за коначну дијагнозу и када се очекује катетерска аблација

ЕКГ обично показује узак, али повремено широк (погледајте преексцитацију ) QRS комплекс са брзином од 160 до 200 откуцаја у минути. P таласи се не виде. Ако нема истовремене атријалне фибрилације, интервали између откуцаја су редовни.[4]

Ако је АВРТ заснован на отвореном ВПВ синдрому , делта талас се типично види у фазама између епизода тахикардије.

Терапија

[уреди | уреди извор]

Ако постоји одговарајуће оштећење, након неуспешне стимулације вагуса Валсалва маневром може се извршити кардиоверзија аденозином.[2]

Валсалва маневар је безбедан и интернационално препоручен ургентан третман прве линије за СВТ. Генерално је показано да је најефикаснији код одраслих са АВРТ. Модификовани приступ Валсалви пружа значајно побољшање стопе успеха конверзије. Ова побољшана метода захтева да Валсалва буде изведена са репозиционираним лежањем на леђима и пасивним подизањем ногу након примене Валсалве. Дување у шприц од 10 мл довољном силом за померање клипа може да стандардизује приступ. Масажа каротидног синуса се изводи на пацијентовом врату у испруженом положају, са главом окренутом од стране на којој се врши притисак. Масажа би морала бити једнострана јер постоји потенцијални ризик код билатералног притиска, и требало би да буде ограничена на 5 секунди. Ову технику треба избегавати код пацијената са претходним пролазним исхемијским атаком или шлогом и код пацијената са каротидним шумовима.

Ако је тахикардија неправилна (са истовременом атријалном фибрилацијом), примена АВ-блокатора као што су аденозин, верапамил, дигиталис и бетаблокатори су апсолутно контраиндиковани, јер у супротном може доћи до вентрикуларне фибрилације . У том случају и у случају резистенције на терапију, лечење се може спровести ајмалином или алтернативно пропафеноном.

Ако постоји оштећење кардиоваскуларне функције опасних по живот, може се извршити и електрична кардиоверзија.

Катетерска аблација као део ЕПУ може уклонити узрочни пут и ефикасно спречити рецидив.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Atrio ventrikulárna reentry tachykardia (AVRT)”. TECHmED. Приступљено 2022-11-08. 
  2. ^ а б в Akhtar M, Jazayeri MR, Sra J, Blanck Z, Deshpande S, Dhala A (1993) Atrioventricular nodal reentry: clinical, electrophysiological, and therapeutic considerations. Circulation 88:282– 295
  3. ^ Denes P, Wu D, Dhingra R, et al. Dvostruki atrioventrikularni nodalni putevi. Česti elektrofiziološki odgovor. Br Srce J 1975; 37: 1069.
  4. ^ Bhandari AK, Shapiro WA, Morady F, Shen EN, Mason J, Scheinman MM (1985) Electrophysiologic testing in patients with the long QT syndrome. Circulation 71:63–71

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).