Бељаница

Бељаница
Географске карактеристике
Највиша тачкаБељаница
Ндм. висина1.339 m
Координате44° 07′ 07″ С; 21° 42′ 33″ И / 44.1185° С; 21.709167° И / 44.1185; 21.709167 44° 07′ 07″ С; 21° 42′ 33″ И / 44.1185° С; 21.709167° И / 44.1185; 21.709167
Географија
Бељаница на карти Србије
Бељаница
Бељаница
Државе Србија
МасивКарпатско-балканске планине
ГрупаКарпатске планине

Бељаница је једна од највећих кречњачких планина источне Србије. Налази се између слива реке Млаве и Жагубичке котлине на северу и слива реке Ресаве на југу. Пружа се од запада ка истоку у дужини од 24 km, са просечном ширином од око 12 km. Захвата површину од 309 km², од чега 246 km² изразит крашки рељеф у кречњацима.

Северни део је висораван са многим вртачама, увалама и слепим долинама (Бусовата, Речке са понором дубоким 150 м). Јужни део је стеновит, кречњачки гребен Бељаница (1.339 м[1]), који стрмим одсеком пада у клисуру реке Чемернице, десне притоке реке Ресаве. У гребену су многобројне пећине, од којих је највећа Велика Атула (560 м). У подножју гребена налазе се Мало и Велико врело, а у подножју северног обода Врело Млаве код Жагубице.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]
Детаљ са стрмостенске стране

Бељаница је планина богата водом, подземним и површинским токовима. Нарочито су интересантни површински токови са великим бројем река и потока понорница. Вода у свим токовима је чиста и може се пити из водотока.

Бељаница је у спелеолошким круговима веома позната као изузетно богата спелеолошким објектима. Најпознатија пећина је Ресавска пећина, која је уређена за појединачне или колективне посете и отворена је током целе године. Поред Ресавске пећине постоји велики број пећина богатих свим врстама пећинског накита.

Пећине изузетне лепоте су Јеларче, Пионирска пећина, Влашка пећина и Ивков понор, а нарочито се издвајају Извиђачка пећина, која по времену настанка и богатству накитом, не заостаје за Ресавском пећином и Велика Атула, као спелеолошки објекат посебне важности.

Заправо Велика Атула није до краја истражена, а најновија истраживања су дозволила постојање продужетка западног канала. У последњим истраживањима пећинске фауне, откривене су посебне врсте непигментисаних стонога, које су за науку непозната врста.

Лепоту планине Бељанице допуњују кањони реке Ресаве и Клочанице.

Бељаница у близини Винатоваче.

На висинама преко 700 м постоји велики број колиба у којима живе мештани околних села, који праве сир изузетног квалитета.

Вршни део планине чине пашњаци. Сам врх (1.339 m) је стеновит, због чије се белине, изнад падина прекривених буковим и храстовим шумама, претпоставља да је планина добила име. На јужној падини планине налази се водопад Велики бук.[2]

Микроклима Бељанице је чиста континентална, тако да је зими неопходна зимска опрема за моторна возила.

Планинарско друштво

[уреди | уреди извор]

У част планине Бељанице у Свилајнцу је основано Планинарско друштво „Бељаница“, са дугом традицијом, а њихов планинарски дом „Суваја“, налази се на уласку у кањон река Ресаве и Суваје, надомак хидро-комплекса Лисине.[3]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Стаза ка највишем врху Бељанице води између воћњака.
    Стаза ка највишем врху Бељанице води између воћњака.
  • Стаза ка највишем врху.
    Стаза ка највишем врху.
  • Литице Бељанице.
    Литице Бељанице.
  • Литице Бељанице.
    Литице Бељанице.
  • Шума на Бељаници.
    Шума на Бељаници.
  • Шума на Бељаници.
    Шума на Бељаници.
  • Планинари у походу на највиши врх Бељанице.
    Планинари у походу на највиши врх Бељанице.
  • Шума на Бељаници.
    Шума на Бељаници.
  • У највишим деловима планине шума је све ређа. Четинари у близини највише коте.
    У највишим деловима планине шума је све ређа. Четинари у близини највише коте.
  • Планинари се фотографишу на највишој коти Бељанице.
    Планинари се фотографишу на највишој коти Бељанице.
  • Стазе на Бељаници.
    Стазе на Бељаници.
  • Пејзаж са Бељанице.
    Пејзаж са Бељанице.
  • Пејзаж са Бељанице.
    Пејзаж са Бељанице.
  • Пејзаж са Бељанице.
    Пејзаж са Бељанице.
  • Пејзаж са Бељанице.
    Пејзаж са Бељанице.
  • Поглед на кањон реке Ресаве са видиковца на Бељаници.
    Поглед на кањон реке Ресаве са видиковца на Бељаници.
  • Водопад Лисине.
    Водопад Лисине.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Атлас Србије: Иван Бертић, Денис Шехић, Демир Шехић, Политика АД. . Београд. 2007. ISBN 978-86-86809-05-6. 
  2. ^ Село Лазница: Хомоље, последње уточиште вукова и хајдука, Јат ревјув[мртва веза], Приступљено 22. 12. 2012.
  3. ^ „Свилајнац онлајн: Удружења - ПД „Бељаница“”.  Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (25. децембар 2012), Приступљено 22. 12. 2012.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]