Бошко Обрадовић

Бошко Обрадовић
Бошко Обрадовић, 2021.
Лични подаци
Датум рођења(1976-08-23)23. август 1976. (48 год.)
Место рођењаВранићи, СР Србија, СФР Југославија
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимањеполитичар
Породица
Супружник
  • Весна Обрадовић (р. 2016)
  • Јулија Обрадовић (в. 2016)
Деца5
Политичка каријера
Политичка
странка		Двери
1. август 2022 — 6. фебруар 2024.
3. јун 2016 — 3. јун 2020.
Потпис

Бошко Обрадовић (Вранићи, 23. август 1976) српски је политичар и публициста. Суоснивач је и бивши председник политичке странке Двери.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 23. августа 1976. у Вранићима, у близини Чачка.[1] Одрастао је у свом родном месту. Има брата Бранка Обрадовића. Гимназију је завршио у Чачку, а затим уписао србистику на Филолошком Факултету Универзитета у Београду, на коме је дипломирао 2002. са тезом Милош Црњански и нови национализам. Своју дипломску студију је публиковао 2005. и за њу добио награду за најбољу књигу на српском језику „Милош Црњански”, у периоду 2003—2005.[2] Био је уредник часописа Двери српске у периоду 1999—2012.[2]

Радио је шест година као библиотекар, а био је на месту шефа односа са јавношћу Градске библиотеке Чачка. Тренутно је један од уредника издавачке куће Catena Mundi, коју је основао заједно са Бранимиром Нешићем.

Године 2020. уписао је мастер академске студије политикологије (модул: избори и изборне кампање) на Факултету политичких наука, а годину дана касније је одбранио тезу Реформе изборног система Србије — Идеје, предлози, концепти.

Двери српске

[уреди | уреди извор]

Заједно са још двоје студената Филолошког факултета Универзитета у Београду, основао је часопис Двери српске, 27. јануара 1999. Часопис је покренут као билтен студената србистике, да би се затим развио у један од најпопуларнијих националних часописа. Истовремено је редовно писао за љотићевски часопис Нова искра од 1998. до 2003,[3] а чији сарадници су били Данило Тврдишић и Бранимир Нешић. Са њима је 2003. основао удружење грађана Српски сабор Двери. Био је покретач Српске мреже, Сабора српске омладине и Светосавске школе. Године 2015. оснива и региструје политичку организацију Српски покрет Двери. На Оснивачкој скупштини 27. јуна 2015. изабран је за председника овог покрета. Због лошег изборног резултата на изборима одржаним 17. децембра 2023. подноси оставку на место предсеника Двери

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

Парламентарни избори 2012.

[уреди | уреди извор]

На парламентарним изборима у Србији, одржаним 6. маја 2012, био је четврти кандидат на изборној листи Двери и носилац изборне листе Двери у Чачку. На парламентарним изборима, изборна листа Двери освојила је 4,33% гласова и није успела да пређе цензус од 5% неопходан за улазак у Народну скупштину.[4] Представници Двери су након ових избора категорично тврдили да је изборна листа Двери прешла цензус, али да су им гласови покрадени и поводом овога организовали неколико протеста.

Двери су у Чачку прешле изборни цензус и освојиле 13,24% гласова. Њихови одборници су преузели своје мандате 12. јула 2012, а председник одборничке групе Двери у Скупштини града Чачка постао је Бошко Обрадовић.

Парламентарни избори 2014.

[уреди | уреди извор]

На ванредним парламентарним изборима 2014., био је носилац изборне листе Двери. Ни овим изборима Двери нису успеле да пређу цензус за улазак у Народну скупштину (освојиле су 3,58% гласова).[5].

Парламентарни избори 2016.

[уреди | уреди извор]

Обрадовић је 8. јануара 2015. са председницом ДСС-а Сандом Рашковић Ивић, Костом Чавошким и Ђорђем Вукадиновићем потписао Божићни проглас којим је наглашено да се формира опозициони блок против републичког и покрајинског режима и креће у борбу за ванредне изборе на свим нивоима. Ово је изазвало негодовање многих присталица и симпатизера у покрету али је упркос томе настављена сарадња са ДСС-ом. Убрзо је на Видовданском Сабору донета одлука да Двери прерасту у класичну политичку странку.

Убрзо је покренут Патриотски блок, који је наступио на ванредним парламентарним изборима Србији и покрајинским изборима у АП Војводини, који су одржани 24. априла 2016. На ванредним парламентарним изборима, ова коалиција успела је да пређе изборни цензус освојивши 5,04% гласова[6] и тако добила своје представнике у Народној скупштини. Од укупно 13 посланичких места које су освојили, Дверима је припало 7, а ДСС-у 6. Покрет Двери је након ових избора по први пут постао парламентарни политички покрет. Након ових избора, Бошко Обрадовић постао је народни посланик и председник посланичке групе Двери у Скупштини Србије.

На покрајинским изборима у АП Војводини Патриотски блок освојио је 3,24% гласова, не успевши да пређе изборни цензус неопходан за улазак у покрајинску Скупштину.[7]

Председнички избори 2017.

[уреди | уреди извор]

Главни одбор Српског покрета Двери, саопштио је 3. септембра 2016. да ће Обрадовић бити кандидат овог покрета на изборима за председника Србије 2017.[8] Након расписивања ових избора, Обрадовић је 10. марта Републичкој изборној комисији предао потписе за кандидатуру.[9] На овим изборима који су одржани 2. априла Обрадовић је освојио 2,29% гласова.[10]

Парламентарни избори 2023.

[уреди | уреди извор]

Двери нису прешле цензус на изборима 2023. Обрадовић је поднео оставку на чело странке и најавио да ће се рефокусирати на локалну политику у Чачку.[11][12]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Ожењен је и отац је петоро деце. Подржава Црвену звезду.[13] Љубитељ је крафт пива.[14]

Дела

[уреди | уреди извор]
  1. Милош Црњански и нови национализам, Хришћанска мисао, Београд 2005.
  2. Српски завет – српско национално питање данас, Српски сабор Двери, 2007. (друго издање: 2008; треће издање 2010. године)
  3. Српска унија - Елементи националне стратегије за 21. век, Двери, Catena Mundi, Београд, 2012.
  4. Српска десница - Позиција српске "књижевне деснице" у 30-им годинама XX века, Catena Mundi, Београд, 2015
  5. Промена система, Београд, 2021[15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Biografija.org. „Boško Obradović”. Приступљено 3. 4. 2017. 
  2. ^ а б Istinomer. „BOŠKO OBRADOVIĆ”. Приступљено 3. 4. 2017. 
  3. ^ Nedic, Nova Iskra,Dimitrije Ljotic,Milan. „НОВА ИСКРА | СРБИЈА”. www.novaiskra.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 22. 01. 2018. 
  4. ^ Извештај о укупним резултатима избора за народне посланике Народне скупштине 2012. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јануар 2014), РИК
  5. ^ Резултати Избора за народне посланике Републике Србије 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2014), РИК
  6. ^ „РИК објавио коначне резултате избора, у Скупштини представници 12 листа” Новости, 5. мај 2016.
  7. ^ „„Konačni rezultati pokrajinskih izbora 2016. godine” Србија избори 2016, [[4. мај]] [[2016]].”. Архивирано из оригинала 19. 06. 2020. г. Приступљено 26. 03. 2017. 
  8. ^ „Двери: Бошко Обрадовић кандидат за председника Србије”, Б92, 3. септембар 2017.
  9. ^ „Бошко Обрадовић предао потписе за кандидатуру, РИК прогласио”, Блиц, 10. март 2017.
  10. ^ „Коначни резултати избора за председника Републике, одржаних 2. априла 2017. ” Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2017), Републичка изборна комисија
  11. ^ „РТС :: Политика :: Бошко Обрадовић поднео неопозиву оставку на место председника Двери”. rts.rs. Приступљено 2023-12-25. 
  12. ^ „РТС :: Политика :: Бошко Обрадовић: Враћам се у локалну политику у Чачку”. rts.rs. Приступљено 2023-12-25. 
  13. ^ Adrović, Hana (24. 3. 2019). „Nešto Drugačije 53: Boško Obradović”. Јутјуб. Приступљено 27. 3. 2019. 
  14. ^ „Sa liderom Dveri u šetnji kejom na Dorćolu, o kraft pivu, muzici... - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2018-06-09. Приступљено 2023-12-25. 
  15. ^ „Boško Obradović promovisao svoju sedmu knjigu "Promena sistema" - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-06-29. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Бошко Обрадовић на Викимедијиној остави.