Видојевица

Видојевица
Планина Видојевица виђена са асфлатног пута Бублица-Житни Поток.
Географске карактеристике
Највиша тачка	Бандера
Ндм. висина	1.155 m
Координате	43° 08′ 29″ С; 21° 33′ 21″ И / 43.141389° С; 21.555833° И / 43.141389; 21.555833 43° 08′ 29″ С; 21° 33′ 21″ И / 43.141389° С; 21.555833° И / 43.141389; 21.555833
Географија
Видојевица
Државе	Србија
Група	Родопске планине

Видојевица је планина у југоисточном делу Србије у близини Прокупља. Припада Родопским планинама, тј. српско-македонској маси, а по начину постанка припадају громадним планинама.^[1] Највиши врх је Бандера висок 1.155 m. Од Пасјаче је одваја превој Бели камен, којим пролази пут Прокупље—Бојник.

На врху планине налази се опсерваторија, односно астрономска станица која припада Астрономској опсерваторији Београд. Ту се налази најсавременији телескоп, један од највећих у југосточној Европи.^[2][3]

Планина је прекривена шумом и пашњацима.

Занимљивости

• У опсерваторију тј. астрономску станицу, 2016. године је инсталиран највећи телескоп на западном Балкану. Главно огледало телескопа је пречника 1,4 метра.^[4]
• Топличка трансверзала је планинарска рута која повезује следеће планине Топлице на релацији Прокупље (Хисар 358 мнв) — Пасјача 971 мнв — Видојевица 1.155 мнв — Ргајска планина 1.017 мнв — Арбанашка планина 1.260 мнв — Радан 1.409 мнв — Ђавоља варош 700 мнв — Пролом бања 610 мнв. Дужина трансферзале је 122 km.^[5]

Галерија

Поглед на врх Бандера, са Ргајске планине

Опсерваторија	Поглед на Ргајску планину

Референце

1. /geografijazaradoznale.wordpress.com/2015/10/04/планинска-србија/
2. Најсавременији телескоп за српске астрономе („Политика”, 7. август 2016)
3. Преко козје стазе до звезда („Политика”, 11. август 2016)
4. „Dopremljen Najveći Teleskop Na Zapadnom Balkanu | Prokuplje Na Dlanu[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 01. 05. 2016. г. Приступљено 02. 05. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
5. PK Pobeda

Литература

• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.