Гајрет је назив културно-просвјетног друштва, основаног 1903. године. Промовисало је српски идентитет међу словенским муслиманима у Аустроугарској (данашњој Босни и Херцеговини).[1] Након 1929. године, друштво је било позната као Српско муслиманско просвјетно-културно друштво Гајрет.[1] Организација је муслимане сматрала Србима без довољно изграђене националне свијести.[2] Став да су муслимани по народности Срби вјероватно је најстарији од три етничке теорије међу самим босанским муслиманима.[3] Након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, босански муслимани, осјећајући угроженост од католичких Хабзбурговаца, успостављају неколико организација.[3] Међу њима су, поред Гајрета, Муслиманска народна организација (1906) и Уједињена муслиманска организација (1911).[3] Главни ривал била је прохрватска муслиманска организација Народна узданица,[4] основана 1924. године.[2] Камен темељац новог дома у Сарајеву је освећен 4. августа 1935.[5]
Током Другог свјетског рата, друштво је забранила Независна Држава Хрватска.[6] Неки чланови, некомунисти, придружили су се или су сарађивали са партизанима (као што су М. Суџука, З. Шарац, Х. Бркић, Х. Ћемерлић и М. Заимовић[7]). Исмет Поповац се придружио четницима.
Нова муслиманска организација, Препород, основана је 1945. године у циљу замјене просрпског Гајрета и прохрватске Народне узданице.[8] Бивше организације су гласале за и спојене су у једну организацију.[8]
Оснивач је био Осман Ђикић. Дугогодишњи председник београдског Гајрета био је Ђурђе Јосифовић.
Друштво је имало и своје гласило под истим именом. Лист је покренут 15. августа 1907. године, штампан ћирилицом и латиницом и излазио једном месечно.[9]