Глибовац

Глибовац
Црква рођења Превсете Богородице
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ОпштинаСмедеревска Паланка
Становништво
 — 2022.1740
Географске карактеристике
Координате44° 22′ 18″ С; 20° 54′ 27″ И / 44.371666° С; 20.9075° И / 44.371666; 20.9075
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина110 m
Глибовац на карти Србије
Глибовац
Глибовац
Глибовац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број026
Регистарска ознакаSP

Глибовац је приградско насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 1740 становника (према попису из 2011. било је 2083 становника).[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Глибовац се налази западно од Паланке. Глибовац је старије насеље. Идући Булиној Води, на путу за Паланку, постојала је некада, како вели предање, нека стара црква и гробље. То место се звало Старо село.

У арачким списковима (порески списак) забележено је ово насеље : 1818. г. оно је имало 52 а 1822. г. 47 кућа. Године 1846. село је имало 86 кућа, а по попису из 1921. г. у селу је било 293 куће са 1842 становника.
Раније се село звало Салевац, а данашње му је име дао Хасан-паша. Име Салевац остало је само за један део сеоског атара, у углу, кији чине Луг и Кубршница. Прича се да је једном приликом Хасан-паша пошао из Паланке за Салевац, па се заглибио у блато и врати се натраг; љут због овога нареди да се село убудуће зове Глибовац.

„Колац је у селу ударио“ предак Козлића, Теодор Алексић, који је са браћом Симом и Алексом дошао од Косова. Козлићи данас имају разна презимена и један њихов огранак, Ђурђевићи, потомци су Дели-Марка, зета Станоје Главаша. У исто време када и Козлићи, дошли су од Косова и преци Дабића (који данас имају разна презимена).

Глибовац је познат по Станоје Главаш који се родио у Азањском засеоку који данас припада Глибовцу. Његов отац Димитрије дошао је из околине Дебра најпре у околину Крушевца, где је пробавио неколико година. Како су му ту помрла деца, крене даље и дође у данашњи Глибовац. У Глибовцу му се роде синови Станоје и Ђока и кћи Стана. Од Станоја у селу данас нема потомака, а од Ђоке су данашњи Ђокићи. Остале су породице дошле из разних крајева, Динарских, косовско-метохијског, вардарско-моравских крајева, тимочко-бранчевских крајева, и из „прека“ (Војводине)

Црква Рођења Пресвете Богородице је подигнута 1903. г. а 1908. г. је подигнута школа. (подаци крајем 1921. године).[2][3]

Овде се налазе Железничка станица Глибовац и Споменик Станоју Главашу у Глибовцу.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Глибовац живи 1829 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (40,0 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 639 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.262
1953. 2.352
1961. 2.426
1971. 2.418
1981. 2.464
1991. 2.405 2.332
2002. 2.269 2.367
2011. 2.083
2022. 1.740
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
2.240 98,72%
Црногорци
  
7 0,30%
Роми
  
6 0,26%
Македонци
  
2 0,08%
Хрвати
  
1 0,04%
Украјинци
  
1 0,04%
Руси
  
1 0,04%
Југословени
  
1 0,04%
непознато
  
3 0,13%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]