Душко Трифуновић

Душко Трифуновић
Душко Трифуновић
Лични подаци
Датум рођења(1933-09-13)13. септембар 1933.
Место рођењаСијековац, код Босанског Брода, Краљевина Југославија
Датум смрти28. јануар 2006.(2006-01-28) (72 год.)
Место смртиНови Сад, Србија и Црна Гора
Књижевни рад
Утицао наБијело дугме, Индексе, Тешку индустрију, Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића, Жељка Јоксимовића
Награде"Бранкова награда"; „Шестоаприлска награда“ града Сарајева; Савезна награда за бригу о деци; награда „Искре културе Војводине“; Инстелова награда; Златни кључић; Микина чаша 2005;

Душко Трифуновић (Сијековац, код Босанског Брода, 13. септембар 1933 — Нови Сад, 28. јануар 2006) био је српски књижевник, песник и телевизијски аутор.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 13. септембра 1933. године у малом селу Сијековцу код Босанског Брода (тада у саставу Врбаске бановине, Краљевина Југославија),[2] од оца Васе и мајке Петре. Његов отац је умро од туберкулозе 1945. године.[3]

У Сарајево је дошао са 24 године[1] и занатом бравара, али је већ следеће године издао прву књигу. Прву песму је написао по повратку из војске, са 26 година. Био је плодан стваралац који је створио двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма. Сматра се заслужним за креирање нечега што је касније названо сарајевска рокенрол школа.[1]

Гроб Душка Трифуновића у Сремским Карловцима

На телевизији је запамћен као аутор емисија на ТВ Сарајево „Шта дјеца знају о завичају“. По избијању рата 1992. године прешао је да живи у Нови Сад где је наставио да ради за ТВ Нови Сад.

Споменик Душку Трифуновићу на видиковцу у Сремским Карловцима

Најпознатији је постао на основу сарадње са рок саставом „Бијело дугме“.[1] До тог момента је било незамисливо да познат и афирмисан песник сарађује са рокенрол бендом. Из те сарадње су се изродили хитови као што су „Има нека тајна веза“, „Шта би дао да си на мом мјесту“, „Главо луда“ и тако даље. Сем тога, писао је текстове и за „Индексе“, Тешку индустрију, Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића,Јадранку Стојаковић а последње познато естрадно име са којим је радио је био Жељко Јоксимовић (песма „Има нешто у том што ме нећеш“). Укупно је око 300 његових песама компоновано и снимљено, а за свега три песме у животу је написао на музику.[1]

О свом избјегличом искуству насталог услед ратова деведесетих, говорио је да он није избјеглица, већ измаглица.[4]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Стриц је Дарка Трифуновића, доктора безбедносних наука, магистра правних наука и секретара Института за безбедносне студије и професора на Факултету безбедности у Београду.[5]

Смрт и наслеђе

[уреди | уреди извор]

Према сопственој жељи, сахрањен је 30. јануара 2006. године на Чератском гробљу у Сремским Карловцима.[1]

На Палама се једном годишње одржава књижевна манифестација „Дани Душка Трифуновића“ где се окупљају песници из Српске, Србије и Црне Горе.[6]

Документарни филмови о Душку Трифуновићу

[уреди | уреди извор]
Филм Премијера Аутори Режија Сценарио Продукција
Памтите ме по пјесмама мојим 28.01.2023. Гордана Ласковић и Филип Маринковић Гордана Ласковић Филип Маринковић и Гордана Ласковић Речи и Приче

Награде

[уреди | уреди извор]

Дела

[уреди | уреди извор]

Збирке песама за децу

  • Дјеца сама код куће (1981)
  • Од игле до локомотиве (1984)
  • Бомбонал (1985)
  • Шарена лажа (1987)
  • Седам шума (1987)
  • Бубамарин дуги лет (1988)
  • Рампампила (1989)
  • Јуриш у окршаје (1991)
  • Триком, сликом и музиком (1992)
  • Пролог и епилог (1993)
  • Буквар у стиховима (1994)
  • Злоклотрп (1994)
  • Дунавски змај (1994)
  • Одосмос у космос (1994)
  • Миц по миц мициметар (1994)
  • Куд и камо (1996)
  • Главни јунак (1998)
  • Нојева лађа (1997)
  • Доказни материјал (2001)
  • Цела школа (2002)
  • Књига мог живота (2004)

Текстови за познате поп-рок песме

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з „Душко Трифуновић”. ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ. Приступљено 5. 2. 2024. 
  2. ^ „Preminuo pjesnik Duško Trifunović” (на језику: бошњачки). Klix.ba. 28. 1. 2006. Приступљено 15. 5. 2020. 
  3. ^ Vasović, Vladan. „Duško Trifunović o Sebi”. scribid.com. 
  4. ^ Грујичић, Ненад, ур. (2015). Прогнани Орфеји. Сремски Карловци: Бранково Коло. стр. 21. 
  5. ^ „Darko Trifunović - vehabije, terorizam - četiri autobusa vehabija može zauzeti Banja Luku”. youtube.com. Приступљено 5. 7. 2016. 
  6. ^ „Репортажа: Дани Душка Трифуновића”. Радио-телевизија Републике Српске. 16. 9. 2011. Архивирано из оригинала 11. 01. 2012. г. Приступљено 18. 9. 2011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]