Зоран Његуш

Зоран Његуш
Лични подаци
Пуно име Зоран Његуш
Датум рођења (1973-06-25)25. јун 1973. (51 год.)
Место рођења Титово Ужице, СФР Југославија
Висина 1,83 m
Позиција одбрана
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1993—1995 Слобода Ужице 57 (8)
1995—1998 Црвена звезда 63 (7)
1998—2001 Атлетико Мадрид 52 (3)
2001—2004 Севиља 57 (1)
Репрезентативна каријера
1996—2003 СР Југославија 7 (0)
Тренерска каријера
2009—2010 Слобода Ужице
2010—2011 Јавор
2011—2012 Спартак Суботица
2012—2013 Борац Чачак
2013—2014 Нови Пазар
2020 Рад
2020—2021 Златибор
* Датум актуелизовања: 14. фебруар 2021.

Зоран Његуш (Титово Ужице, 25. јун 1973) је бивши српски фудбалер а садашњи фудбалски тренер.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

За Црвену звезду је одиграо 103 званичне утакмице и постигао 13 голова. Освојио је два национална купа 1996. и 1997. године. У редове црвено-белих стигао је из ужичке Слободе за коју је од 1993. до 1995. године одиграо 57 мечева и забележио осам погодака.

Није био стандардан у првој сезони у Звезди. У првенству 1995/96. одиграо је 15 утакмица (девет у стартној постави), али је у освајању Купа играо на свих шест мечева укључујући и финалне сусрете против Партизана у две победе од 3:0 и 3:1. У сезони 1996/97. усталио се у стартних 11 одигравши 22 лигашка меча уз четири постигнута поготка (по један у тријумфима против Рада 2:1 и 1:0). У походу на свој други Куп у седам утакмица постигао је један гол и то у реваншу финала против Војводине из једанаестерца у 85. минуту за победу и освајање пехара. Памти се и његов погодак у реваншу првог кола Купа победника купова против Кајзерслаутерна (4:0) у 107. минуту другог продужетка за вођство од 3:0. Одиграо је свих шест утакмица у овом такмичењу у сезони 1996/97, против Хартса (0:0 и 1:1), Кајзерслаутерна (0:1 и 4:0) и Барселоне (1:3 и 1:1).

Црвено-бели су у сезони 1997/98. поново наступали у Купу победника купова, а Његуш је био у саставу на све четири утакмице и постигао погодак у победи против финског Хелсинкија од 3:0 у 90. минуту. У првом колу Звезду је зауставио белгијски Жерминал Екерен голом Томаша Радзинског у Београду (1:1). У првом мечу Екерен је славио на свом терену са 3:2. Његуш је те сезоне у домаћем шампионату одиграо 26 сусрета и три пута се уписао у стрелце. По један погодак је постигао из пенала против Земуна (1:0) и Будућности (1:1), а погодио је и мрежу у високој победи над Војводином од 7:1. Црвено-бели су у сезони 1997/98. играли врло атрактиван и ефикасан фудбал, али је ипак Обилић освојио титулу.

Шпанија

[уреди | уреди извор]

Његуш је добрим партијама у Звезди скренуо пажњу иностраних клубова, па је лета 1998. године прешао у Атлетико Мадрид. Боју дреса није мењао, а за три сезоне у дресу мадридских црвено-белих одиграо је 52 лигашка меча и постигао три поготка. Најуспешнији је био у последњој сезони (2000/01), када је на 26 утакмица два пута матирао противничке чуваре мреже. Каријеру је наставио у Севиљи, за коју је од 2001. до 2004. године на 57 првенствених мечева постигао један гол. У овом клубу је и завршио играчку каријеру.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

За репрезентацију је одиграо седам мечева. Дебитовао је 28. децембра 1996. године у победи Југославије против Аргентине од 3:2 у Мар дел Плати, а последњу утакмицу одиграо је 11. јуна 2003. године у поразу Србије и Црне Горе у Бакуу против Азербејџана (1:2) у квалификацијама за Европско првенство.

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Касније се посветио тренерском позиву. Водио је ужичку Слободу у сезони 2009/10, затим ивањички Јавор (2010/11), Спартак из Суботице (2011/12), Борац из Чачка (2012/13) и Нови Пазар у сезони 2013/14.

Након шест година без тренерског ангажмана, Његуш је почетком септембра 2020. постављен за тренера београдског Рада.[1] На тренерској клупи Рада је био тек месец дана, пошто је већ почетком октобра 2020. преузео другог суперлигаша, Златибор из Чајетине.[2] Смењен је са места тренера Златибора у фебруару 2021. године. Његуш је преузео клуб када је био последњи на табели. Водио је екипу на 10 првенствених утакмица, а остварио је четири победе, један реми и пет пораза. Уз то га је елиминисала и Црвена звезда из Купа Србије.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Грађевинари промовисали новог тренера”. ФК Рад, званична презентација. 2. 9. 2020. Архивирано из оригинала 03. 09. 2020. г. Приступљено 2. 9. 2020. 
  2. ^ „ИЗНЕНАДНА РОКАДА ЗЛАТИБОРАЦА - КУМОВИ ПОНОВО ЗАЈЕДНО: Његуш шеф на клупи, Ристановић директор”. Спортски журнал. 6. 10. 2020. Приступљено 7. 10. 2020. 
  3. ^ „Суперлигаш сменио тренера и поред добрих резултата!”. maxbetsport.rs. 11. 2. 2021. Архивирано из оригинала 12. 04. 2021. г. Приступљено 14. 2. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]