Иво Куртини | |||||
---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||
Датум рођења | 23. јун 1922. | ||||
Место рођења | Загреб, Краљевина СХС | ||||
Датум смрти | 12. септембар 1990.68 год.) ( | ||||
Место смрти | Ријека, СФР Југославија | ||||
Држављанство | СФРЈ | ||||
Сениорска каријера | |||||
| |||||
Репрезентативна каријера | |||||
Југославија | |||||
Награде и медаље
|
Ивица Иво Куртини (Загреб, 23. јун 1922 — Ријека, 12. септембар 1990) био је југословенски ватерполиста.
Рођен је 23. јуна 1922. године у Загребу.[1] Пливањем је почео да се бави у Викторији са Сушака у својој 14. години. Деби за први тим Викторије имао је 1938. године. Склонио се од ратног вихора у Напуљ, где је током 1941. и 1942. године био припадник ватрогасне бригаде у којој су се нашли и многи врхунски италијански спортисти.[2] Крајем 1942. године враћа се у Ријеку и прикључује партизанском покрету. Након 1945. године играо је за Приморје, за које је наступао до краја играчке каријере 1960. године.[2]
За репрезентацију Југославије је одиграо 67 утакмица. Учествовао је три пута на Европским првенствима и то: 1947. у Монте Карлу, 1950. у Бечу где је освојио бронзану медаљу, и 1954. у Торину где се окитио сребрном медаљом.[3] Учесник на Олимпијским играма 1948. године у Лондону и 1952. у Хелсинкију, где је освојена сребрна медаља.[4] Био је најбољи стрелац олимпијског турнира 1952. и уврштен у идеални тим ФИНЕ.[2]
Након престанка активног играња, од 1960. до 1968. године радио као тренер екипе Канотијери из Напуља, а потом је једно време обављао дужност спортског директора ВК Приморје.[2]
Преминуо је 12. септембра 1990. године у Ријеци, где је и сахрањен.[2]