Иранонова потрага

Иранонова потрага
Оригинални рукопис
Настанак и садржај
Ориг. насловThe Quest of Iranon
АуторХ. Ф. Лавкрафт
ЗемљаСАД
Језикенглески
Жанр / врста делафантастика
Издавање
Датум1935.

„Иранонова потрага” (енгл. The Quest of Iranon) је приповетка америчког писца Хауарда Филипса Лавкрафта, написана 28. фебруара 1921.[1] и први пут објављена у часопису Galleon 1935. године.[2]

Радња

[уреди | уреди извор]

Прича прати златокосог младића Иранона који одлута у град Телот, причајући приче о великом граду Аири, где је био принц. Док Иранон ужива у певању и причању својих чудесних прича, мало људи га цени. Градски архонт чак наређује Иранону да престане са певањем и музиком и постане шегрт обућара − или да напусти град до заласка сунца. Када обесправљени дечак по имену Ромнод предложи да напусте Телот и оду у чувени град Унаи (за који мисли да би могао бити Аира, сада под другим именом), Иранон га прихвата његову понуду.

Иранон и Ромнод проводе године на свом путовању до Унаија. Успут, Ромнод расте, док Иранон остаје потпуно исти. На крају стигну до Унаија, за који Иранон разочарано (иако не изненађено) открије да није Аира. Међутим, Иранона воле људи у Унаију, па он остаје тамо иако и даље жели да се врати у Аиру. Како године пролазе, људи га све мање цене, а на крају га замењују плесачи из пустиње. До овог тренутка, Ромнод је остарио и постао пијанац. Након Ромнодове смрти, Иранон одлучује да напусти Унаи и настави потрагу за Аиром.

На крају Иранон наилази на старог пастира и пита га да ли је чуо за Аиру. Пастир му говори да је заиста чуо за њу, јер је у његовој младости постојао просјаков син који је увек причао о њој. Дечаку, који је за себе претпостављао да је принц, сви су се смејали, те је побегао.

Са откривеном истином, да је Аира била само плод његове маште, Иранон губи своју вечну младост. Сада значајно остарео, Иранон одлута у смртоносни живи песак.

Повезана дела

[уреди | уреди извор]

У једном тренутку Иранон каже да је „дуго боравио у Олатоу у земљи Ломар”,[3] што се односи на место из Лавкрафтове приповетке „Поларис”. Ово сугерише да се „Иранонова потрага” одвија у истом свету и ери као и „Поларис”, то јест, у праисторијској Земљи око 24.000 година п. н. е.[4] Иранон такође изјављује: „Ја... сам гледао у мочвару где је Сарнат некада стајао”, што се односи на „Пропаст која је дошла у Сарнат”.

Пријем

[уреди | уреди извор]

Енциклопедија Х. Ф. Лавкрафта назива ову приповетку „међу најбољим Лавкрафтовим имитацијама лорда Дансенија”.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Lovecraft's Fiction (chronological order)", The H. P. Lovecraft Archive.
  2. ^ "H. P. Lovecraft's 'The Quest for Iranon'", The H. P. Lovecraft Archive.
  3. ^ H. P. Lovecraft, "The Quest of Iranon", Dagon and Other Macabre Tales, p. 114.
  4. ^ S. T. Joshi, "The Real World and the Dream World in Lovecraft", The Horror of It All, p. 18-31.
  5. ^ Joshi, S.T.; Schultz, David E. (2004). An H.P. Lovecraft Encyclopedia. Hippocampus Press. стр. 220. ISBN 978-0974878911. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]