Кахалове ћелијe или интерстицијалне Кахалове ћелије (акроним ICC енг. Intersticial Kajal cells) је тип интерстицијалних ћелија изведених из мезодерма, која се налази у гастроинтестиналном тракту. Постоје различити типови ових ћелија са различитим функцијама.[2]
Број Кахалових ћелија се мења у зависности од узраста. Запажено је да волумен Кахалових ћелија у хуманом желуцу и колону у одраслом добу опада са годинама, без обзира на пол и локализацију у гастроинтестиналном тракту и то просечно за око 13% у свакој деценији живота.[3] За сада не постоје референтне нормалне вредности за Кахалове ћелије пре свега због веома различитих приступа у њиховој анализи.[4]
Кахалове ћелијe назив су добиле по шпанском лекару, Сантијаго Рамон и Кахал добитнику Нобелове награде за медицину који их је открио у зиду црева, и установио да оне имају улогу у контроли миогене активности тако што посредују између моторних неурона и ћелијa глатких мишића.[5]
Интерстицијске Кахалове ћелије су мезодермалног порекла и имају функцијуи пејсмејкер ћелије гастроинтестиналног тракта.[7] У њима се генерише електрична активност која доводи до фазичних контракција.[8] Оне учествују и у преносу моторних нервних инпута од ентеричног нервног система а имају улогу у преносу механичких сензација глатких мишићних ћелија.[9][10][11]
Визуализују се имунохистохемијски применом анти-ц-кит антитела (CD117), када се позитивне ћелије уочавају у субсерози примитивног танког црева већ дванаестог ембрионалног дана. Колонизација CD117 позитивних ћелија у пределу средњег и задњег примитивног црева се уочава у деветој гестацијској недељи, а након колонизације црева и диференцијације 6 циркуларног мишићног слоја.[12] Касни гестациони период између петнаестог и осамнаестог дана је вероватно кључан период за развој Кахалових ћелија јер тада CD117 позитивне прекурсорске ћелије добијају функционални фенотип интерстицијских Кахалових ћелија у зони дубоког субмукозног плексуса.[13][14] Интерстицијске Кахалове ћелије су уметнуте између нервних влакана и мишићних ћелија (28). Са мишићним ћелијама Кахалове ћелије су повезане преко веза типа пукотинастих спојева.[13]
Први тип (ICC-my) — су мијентеричне интерстицијалне ћелијe смештене у нивоу мијентеричког плексуса. не су пејсмејкери за мале брзе (12—20/min) осцилацијe мембранског потенцијала (MПO).[17]
Други тип (ICCsm) - су субмукозне интерстицијалне ћелије које се налазе у близини субмукозног плексуса. Оне су пејсмејкери за споре таласе високих амплитуда (2—4/min).
Трећи тип (ICCim) — су интерстицијалне мишићне ћелије локализоване између циркуларног и лонгитудиналног мишићног слојa. Оне су главно циљно место за неуротрансмитере ослобођене из EMН и ИMН. Истовремено, оне појачавају споре таласе док се шире кроз мишићне слојеве. На тај начин ове ћелијe играју кључну улогу у интеграцији ненеуронске пејсмејкерске активности и неуронских утицајa на глатке мишиће.[18]
Утврђено је да неке врсте глатких мишићних ткива садрже Кахалове интерстицијалне ћелије, али уз неколико изузетака функција ових ћелија није позната и тренутно је подручје активног истраживања.
^Knowles, C. H.; De Giorgio R, Kapur RP, Bruder E, Farrugia G, Geboes K, Gershon MD, Hutson J, Lindberg G, Martin JE, Meier-Ruge WA, Milla PJ, Smith VV, Vandervinden JM, Veress B, Wedel T (2009). „Gastrointestinal neuromuscular pathology: guidelines for histological techniques and reporting on behalf of the Gastro 2009 International Working Group”. Acta Neuropathol. 118 (2): 271—301.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
^Rømert P, Mikkelsen HB (1998). „c-Kit immunoreactive interstitial cells of Cajal in the human small and large intestine”. Histochem Cell Biol. 109: 195—202..
^Lecoin L, Gabella G, Le Douarin N (1996). „Origin of the c-kit-positive interstitial cells in the avian bowel”. Development. 122 (3): 725—33.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^Takaki M (2003). „Gut pacemaker cells: the interstitial cells of Cajal (ICC)”. J Smooth Muscle Res. 39 (5): 137—161..
^Taxi, J. (1961). „On the existence of ciliated neurons in the sympathetic ganglia of certain vertebrates”. C R Seances Soc Biol Fil. 155: 1860—3.
.
^Taxi, J. (1964). „Electron microscope study of the innervation of intestinal smooth muscle, compared to that of some other mammalian smooth muscles”. Arch Biol (Liege). 75: 301—28.
^Cajal SR. Vol. 2. Paris: Maloine; 1911. Histologie du système nerveux de l’homme et des vertébrés; pp. 891–942. [Google Scholar]
^Abramovic, M.; Radenkovic, G.; Velickov, A. (2014). „Appearance of interstitial cells of Cajal in the human midgut”. Cell Tissue Res. 356 (1): 9—14..
^ абGfroerer, S.; Rolle, U. (2013). „Interstitial cells of Cajal in the normal human gut and in
Hirschsprung disease”. Pediatr Surg Int. 29 (9): 889—897.line feed character у |title= на позицији 59 (помоћ).
^Sanders KM, Ordög T, Koh SD, Torihashi S, Ward SM (1999). „Development and plasticity of interstitial cells of Cajal”. Neurogastroenterol Motil. 11 (5): 311—38.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
^Imaizumi M, Hama K. An electron microscopic study on the interstitial cells of the gizzard in the love-bird (Uroloncha domestica) Z Zellforsch Mikrosk Anat. 97 351–7. [PubMed] [Google Scholar]
^Faussone Pellegrini MS, Cortesini C, Romagnoli P (1977). „Ultrastructure of the tunica muscularis of the cardial portion of the human esophagus and stomach, with special reference to the so-called Cajal's interstitial cells”. Arch Ital Anat Embriol. 82: 157—77.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^Yin, J.; Chen, J. D. (2008). „Roles of interstitial cells of Cajal in regulating gastrointestinal motility: In vitro versus in vivo studies”. J Cell Mol Med. 12: 1118—29.
^Mazet, B.; Raynier, C. (2004). „Interstitial cells of Cajal in the guinea pig gastric antrum: Distribution and regional density”. Cell Tissue Res. 316: 23—34.
^Vanderwinden, J. M.; Liu, H; De Laet MH, Vanderhaeghen JJ (1996). „Study of the interstitial cells of Cajal in infantile hypertrophic pyloric stenosis”. Gastroenterology. 111: 279—88.
^Horiguchi K, Semple GS, Sanders KM, Ward SM (2001). „Distribution of pacemaker function through the tunica muscularis of the canine gastric antrum”. J Physiol. 537: 237—50.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^Rumessen, J. J.; Mikkelsen HB; Qvortrup, K; Thuneberg, L. (1993). „Ultrastructure of interstitial cells of Cajal in circular muscle of human small intestine”. Gastroenterology. 104: 343—50..
^Hirst, G. D.; Beckett EA; Sanders, K. M.; Ward, S. M. (2002). „Regional variation in contribution of myenteric and intramuscular interstitial cells of Cajal to generation of slow waves in mouse gastric antrum”. J Physiol. 540: 1003—12.
^Sleisenger and Fordtran's Gastrointestinal and Liver Disease, Ninth edition, 2010 Elsevier Inc
^Siproudhis L. et al., Strategie diagnostique d’ une dyschesie, Gastroenterologie Clinique et Biologique (2009) 33S, F68-F74
^Andromanakos N, Skandalakis P, Troupis T, Filippou D (април 2006). „Constipation of Anorectal Outlet Obstruction: Pathophysiology, Evaluation and Management”. J Gastroenterol Hepatol. 21 (4): 638—46.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза).
^American Gastroenterological Association Medical Position (2000). „Statement guidelines on constipation”. Gastroenterology. 119: 1761—6..
^Sanmiguel, C. P.; Soffer, E. E. (2003). „Constipation caused by functional outlet obstruction”. Curr Gastroenterol Rep. 5: 414—18..