Кира Василики

Кира Василики
Портрет Кира Василики, 1850.
Датум рођења1789.
Место рођењаТеспротија ,  Османско царство
Датум смрти1834.
Место смртиAitoliko

Кира Василики (енгл. Kyra Vassiliki[1]; 1789—1834) била је утицајна Гркиња која је одрасла у Сераглију, османског владара Али-паше Јањинског.

Живот

[уреди | уреди извор]
Кира Василики и Али-паша Јањински 1844. године

Кира Василики рођена је у грчком селу у Теспротији. Са дванаест година отишла је код османског владара Али-паше Јањинског, како би се заузела за живот свог оца.[2] Након што је успела, Али-паша Јањински се оженио са њом 1808. године и тада се придружила његовом харему.[2] Дозвољено јој је да практикује своју хришћанску веру. Залагала се за Грке.[2] Можда ју је контактирала грчка патриотска организација Хетерија.[3] Током овог периода предузела је бројне добротворне иницијативе. Године 1819—20 финансирала је низ рестаураторских радови на Светој Гори.[4]

У јануару 1822. године, током последње фазе османске династије Јањина, Василики је заједно са Али-пашом и његовим приватним чуваром побегала на острво Јањини. Али-пашу је тамо убила, 22. јануара, османска делегација, а султан ју је прогласио прогнаном.[5] После Алијеве смрти, Василики је послата као заробљеник у османску престоницу Константинопољ. Касније је помилована и враћена у Грчку, која је у међувремену стекла независност након успешног грчког рата за независност (1821—30).[2] Грчка држава је 1830. године дала Василики средњовековни торањ у Каточију, где је живела остатак свог живота.[6] Умрла је од дизентерије 1834.[7]

У уметности и књижевности

[уреди | уреди извор]

Године 1895. баршунасту ташну са златом Василики купио је Николас Константинидис за 25 драхми.[8] Приказана је од стране различитих уметника. Кратко је спомињу у великом броју романа 19. века, као што су Александар Дима, Гроф Монте Кристо,[9] и Ричард Девенпорт, у Живот Али-паше Тепелена.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
Кира Василики на Викимедијиној остави.
  1. ^ M. V. Sakellariou, Ήπειρος: 4000 χρόνια ελληνικής ιστορίας και πολιτισμού, p.270
  2. ^ а б в г „Helley(?), H. Portrait of Kira Vassiliki. [1850]”. Sotheby's. Приступљено 22. 4. 2020. 
  3. ^ Fauré, Christine (2004). Political and Historical Encyclopedia of Women. Routledge. ISBN 9781135456900. „But from 1818 on, the society began a very broad recruitment the included a certain number of women. Before his death, (note: in July 1818) Skoufas, one of the three founders of the society, suggested systematically contacting all women who, by their proximity to institutions of power, might be useful to the cause. He specifically mentioned the name of Vassiliki, the famous Greek mistress of the Albanian military leader Ali Pasha.” 
  4. ^ Charitōn Monachos (1997). Maties ston Atho. стр. 299. „A more recent benefactor was the Christian wife of Ali Pasha, Vassiliki, who largely financed the restoration of the monastery in 1819–1820.” 
  5. ^ Bötig, Klaus (2006). Griechenland : Festland und Peloponnes [mit Reiseatlas & Routenkarten] (2., aktualisierte Aufl. изд.). Ostfildern: DuMont Reiseverl. стр. 122. ISBN 9783770176083. 
  6. ^ „Koulia of Kyra Vassiliki”. Kastrologos. Приступљено 22. 4. 2020. 
  7. ^ „Εκθέματα Προεπανάστασης - Κυρά-Βασιλική”. Pavlos Vrellis Greek History Museum. vrellis.gr. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 22. 4. 2020. 
  8. ^ Maria Lada-Minōtou, I. K. Mazarakēs Ainian, Diana Gangadē, Greek costumes: collection of the National Historical Museum, Historical and Ethnological Society of Greece, 1993, p. xix
  9. ^ Alexander, Dumas (2015). The Count of Monte Cristo. BookRix. ISBN 9783736801370. 
  10. ^ Richard A., Davenport (2012). The Life of Ali Pasha of Tepelini. Cambridge Scholars Publishing. ISBN 9781458924759.