Коњарник | |
---|---|
Административни подаци | |
Град | Београд |
Општина | Вождовац Звездара |
Становништво | |
— 2002. | 23.394 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 47′ 00″ С; 20° 30′ 00″ И / 44.783333° С; 20.5° И |
Коњарник је део Београда, главног града Републике Србије. Простире се на територији општина Вождовац и Звездара, па је на тај начин подељен на Коњарник 1, Коњарник 2 и Коњарник 3 респективно. У његов састав улазе мања насеља као што су Рудо, Учитељско насеље, Денкова башта.
Коњарник се налази на 4 km југоисточно од Теразија, а простире се 2 km дуж Устаничке улице. Са истока се граничи са Душановцем, са североистока са Шумицама, на северу са Цветковом пијацом, на западу са Малим Мокрим Лугом, а цела јужна граница пролази дуж ауто-пута Београд — Ниш који раздваја Коњарник од Медаковића III и Маринкове Баре.
После Првог светског рата, бежећи из Русије, на делу Звездаре измећу улица Дескашеве и Мите Ружића населили су се Монголи (Калмици), пореклом са обала Каспијског језера, избеглице Руског грађанског рата који је избио након Октобарске револуције 1917. године. У Козарчевој улици су 1929. године изградили пагоду која је служила као будистички храм, а срушена је за време Другог светског рата, 1944. године. На подручју данашњег Коњарника напасали су своје радне коње, по чему је насеље добило име.[1][2]
Најзападнији део Коњарника, смештен у општини Вождовац, између улица Устаничке на северу, аутопута Београд-Ниш на југу и Војислава Илића на истоку. Простире се у суседству Душановца на западу и граничи се са парком Шумице на северу и Маринковом баром на југу, преко аутопута. Подручје је, попут остатка Коњарника, карактеристично по великим стамбеним зградама правоугаоног облика. Један од главних центара београдске полиције, у Љермонтовљевој улици, налази се у суседству, па тако и нови стамбено-комерцијални комплекс КоШум и стамбена зграда Тестера, због своје цик-цак конструкције. Зелени, шумски појас дели насеље од аутопута.
Деоница Коњарника источно од улице Војислава Илића, са Устаничком као централном улицом. Поред многих великих стамбених зграда, има индустријску зону, дуж улица Војислава Илића и Мис Ирбијеве (фабрике "Прецизна механика", "Букуља", "Метал") и комерцијалне зоне у развоју дуж кружног тока "Ласте" аутобуске линије на раскрсници улица Устаничке и Војислава Илића.
Индустријски објекти и фабрике банкротирали су 2010. године, неки су срушени, а уместо њих се развио нови комерцијални кластер. Укључује супермаркет Супер Веро, отворен 2004. године, и супермаркет Лидл, отворен 2018. Такође у 2018. години започета је изградња пространог тржног центра на углу Војислава Илића и Мис Ирбијеве. Тржни центар, укупне површине од 130.000 m², отворен је 26. јуна 2020. [тражи се извор] Назван "БЕО тржни центар", заузима парцелу некадашње фабрике "Прецизна Механика". На отварању је то био шести тржни центар у Београду, a по површини пода једнак је „Тржном центру Ушће“ као највећи у граду.[3]
Део Коњарника северно и источно од завршног дела Устаничке улице. Има комерцијалне зоне дуж кружног тока аутобуске линије 17, 31 и тролејбуске линије 19. Два тржна центра, оба под називом „Коњарник“ (стари и нови, један преко пута другог), такође се налазе у Устаничкој.
Учитељско насеље (Учитељско насеље; „насеље учитеља“) налази се у централном делу Коњарника II, усредсређено на Учитељску улицу и кружни ток тролејбуске линије 21, источно од индустријске зоне. Такође и локација некадашњег будистичког храма. Стамбено подручје са 9.516 становника према попису из 2002. и 10.316 у 2011. години.
Учитељско насеље се налази на 3,5 км од трга Теразије и на само неколико метара од улице Булевар Краља Александра. Основна школа Ћирило и Методије је позната зграда и деца из комшилука тамо иду у школу. Главна веза са центром је тролејбуска линија 21. Ово је централни део општине Звездара, главна улица је Учитељска.
Денкова Башта је најновији додатак Коњарника и изграђена је половином 80-их и почетком 2000-их, дуж источне стране улице Војислава Илића. Простире се у Цветкову пијацу на северу. Комплекс неколико стамбених, степенасто уређених кругова зграда.
Рудо је комплекс од три велике зграде, свака са по 30 спратова, преко 100 метара висине, и зато деле 4. место на листи највиших зграда у Београду и Србији. Иако су званично именоване Рудо (по месту Рудо), зграде су познате као Источна капија Београда. Све три зграде су степенастог и троугластог облика, изграђене у кругу, тако да се увек визуелно чини да је једна између друге две. Зграде у стилу Рудо 1, Рудо 2 и Рудо 3, насељене су 1976. године, али никада у потпуности довршене, јер фасада није била завршена. Од 1990-их, због недостатка одржавања, зграде су биле познате по проблемима са лифтом и пумпама за воду. Реконструкција је започела у априлу 2008.