Крвави капетан

Крвави капетан
Корице оригиналног издања
Настанак и садржај
Ориг. насловCaptain Blood
АуторРафаел Сабатини
Земља УК
Језикенглески
Жанр / врста делаавантуристички роман
Издавање
ИздавачОтокар Кершовани
Датум1922.
Број страница351
Превод
ПреводилацДушан Пухало, Слободан Јовановић
Датум
издавања		1966.

Крвави капетан (енгл. Captain Blood, 1922) авантуристички је роман Рафаела Сабатинија оригинално објављен 1922. године.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Сабатини се залагао да се историјска фикција колико-толико заснива на стварну историју. Иако је Крвави измишљени лик, већи део историјске позадине романа базира се на чињеницама.[1] Монмутски побуњеници били су продати у робље како је описано и у књизи, а промена политичких савезника током Славне револуције из 1868. године искоришћена је као основа за радњу у роману, као и каснији повратак Крвавог.

Сабатини је засновао први део приче Крвавог на Хенрија Питмана, хирурга који је збрињавао монмутске побуњенике и био осуђен на смрт од стране судије Џефрија, али је његова казна преиначена у транспорт на острво Барбадос, где је био заробљен од стране пирата. За разлику од Крвавог, Питман им се није придружио и на крају вратио у Енглеску и писао популарне књиге које се базирају на његовим авантурама.[2] За живот Крвавог као пирата Сабатини је искористио више модела, укључујући и Хенрија Моргана и рад Александра Ексквемелина, када је реч о историјским детаљима.

Сабатини је први пут увео карактер Крвавог капетана у серији осам кратких прича у часопису Premier као Tales of the Brethren of the Main, које су објављиване од децембра 1920. до марта 1921. године, а прештампаване су у часопису Adventure од јануара до маја исте године, заједно са новелом Дилема Крвавог капетана објављене у часопису Premier априла 1921. године, као и у часопису Adventure октобра исте године.[а] Одисејски повезане, ове приче Сабатини је уткао у свој даљи рад писан у форми романа, објављен под називом Крвави капетан: Његова Одисеја 1922. године.[21]

Синопсис

[уреди | уреди извор]
 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Протагониста је оштроумни др Петер Крвави, фиктивни ирски лекар који је имао велику каријеру као војник и морнар (укључујући официрске чинове капетана под холандским адмиралом Де Ројтером) пре одлуке да се бави медицином у граду Бриџвотеру у Самерсету.

Књига почиње са овим ликом док се град припрема да се бори за Војводу од Монмута. Он не жели никакву улогу у побуни, али пошто је збрињавао неке рањене побуњенике у бици код Сеџмура, он бива ухапшен. Током Крваве Пороте, он је осуђен од стране злогласног судије Џефрија за издају, на основу тога да „свака особа која учествује директно у побуни против краља, али и друге особе — које директно нису учествовале у побуни — које свесно приме, заштите, сместе или помогну такво лице, такве особе су исто толико издајници колико и они који су носили оружје”.

Казна за издају је смрт вешањем, али краљ Џејмс II је, из чисто економских разлога, преиначио казну за Крвавог и остале побуњенике у транспортовање на Карибе, где ће они бити продати у робље. По доласку на острво Барбадос, Крвави је купљен од стране пуковника Бишопа, у почетку како би радио на његовим плантажама шећера, али га је Бишоп касније запослио као лекара, након што су се вештине Крвавог као лекара показале бољим од оних код локалних лекара. Током периода ропства, Крвави се упознаје и спријатељује са Арабелом Бишоп, пуковниковом нећаком, која постаје саосећајна након што сазна историју Крвавог.

Када шпанске снаге нападну и претресу Бриџтаун, Крвави бежи са бројним другим осуђеним робовима (укључујући бившег капетана брода Џеремија Пита, једнооког гиганта Едварда Вулверстоуна, бившег љубавника Натанијела Хагторпа, бившег подофицира Краљевске морнарице Николаса Дика и бившег артиљерца Краљевске морнарице Неда Огла), запоседа шпански брод и отпловљава далеко, поставши тако један од најуспешнијих пирата са Кариба, кога су мрзели и плашили га се шпански бродови. Пуковник Бишоп, понижен бекством Крвавог, посветио се хватању истог у нади да ће га некада одвести на вешање.

Након славне револуције, Крвави је помилован. Као награду за спасавање колоније из Јамајке од француског напада, он је именован за гувернера у месту пуковника Бишопа, који је напустио овај положај како би ловио Крвавог, а роман се завршава низом расплета у којима Крвави не само да жени рођаку пуковника Бишопа, већ и ослобађа њега.

Утицај

[уреди | уреди извор]

Наставак

[уреди | уреди извор]

Крвави капетан био је изузетно популарно дело, али уместо да настави са серијом књига, Сабатини је написао још 15 кратких прича које говоре о пиратској каријери Крвавог капетана. Две од тих прича у серији Повратак Крвавог капетана (Ратна одштета и Крвави новац) могу се посматрати као наставак догађаја који су се десили у оригиналном роману, али су све приче смештене у том временском оквиру.[б]

Осам од ових прича објављено је 1931. године под називом Повратак Крвавог капетана (преименовано у Хроника Крвавог капетана у британским издањима) заједно са још две приче под називом Tales of the Brethren of the Main које нису биле инкорпориране у Крвавоог капетана. Друга колекција, Судбина Крвавог капетана, објављена је 1936. године, а садржала је шест нових прича. Последња прича, Лек, чија је радња смештена у време одмах након суђења Крвавом, а у којој Петер Крвави није главни лик, али је проминентно схваћен, објављена је 1946. године у склопу Сабатинијеве збирке прича Турбулентне приче.[21]

Адаптације

[уреди | уреди извор]

С обзиром на велику популарност дела, а самим тим и главног лика, снимљен је велики број филмова који су базирани на роман или неку од прича, а међу њима су:

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Кратке приче Tales of the Brethren of the Main биле су:
    1. "The Rebels Convicts" (наслов у часопису Premier)[3] / "Rebels Convict" (наслов у часопису Adventure)[4]
    2. "Don Diego Valdez"[5][6]
    3. "The Governor's Daughter" (наслов у часопису Premier)[7] / "The Prize" (наслов у часопису Adventure)[8]
    4. "Maracaybo"[9][10]
    5. "Blood-Money"[11][12]
    6. "Santa Maria"[13][14]
    7. "Lord Julian's Mission"[15][16]
    8. "Hostage" (наслов у часопису Premier)[17] / "The Hostage" (наслов у часопису Adventure)[18]
      • "Governor Blood" (наслов у часопису Premier)[19] / "Captain Blood's Dilemma" (наслов у часопису Adventure)[20]
  2. ^ Упркос овоме, Сабатини је сместио једну причу ("Краљев гласник" из Повратка Крвавог капетана) у 1690. годину, иако је раније успоставио крај пиратске каријере Крвавог у 1689. годину.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Sabatini, Rafael. „Historical Fiction”. Приступљено 28. јул 2013. 
  2. ^ Vallar, Cindy (2009). „Captain Blood: The History behind the Novel”. Pirates and Privateers: The History of Maritime Piracy. Приступљено 28. јул 2013. 
  3. ^ Sabatini, Rafael (3. децембар 1920). Illustrated by Gordon Grant. „The Rebels Convicts”. Premier Magazine (102): 3—15. 
  4. ^ Sabatini, Rafael (3. јануар 1921). „Rebels Convict”. Adventure Magazine: 49—57. 
  5. ^ Sabatini, Rafael (17. децембар 1920). Illustrated by Gordon Grant. „Don Diego Valdez”. Premier Magazine (103): 3—15. 
  6. ^ Sabatini, Rafael (15. јануар 1921). „Don Diego Valdez”. Adventure Magazine: 33—42. 
  7. ^ Sabatini, Rafael (31. децембар 1920). Illustrated by Gordon Grant. „The Governor's Daughter”. Premier Magazine (104): 35—47. 
  8. ^ Sabatini, Rafael (1. фебруар 1921). „The Prize”. Adventure Magazine: 71—81. 
  9. ^ Sabatini, Rafael (14. јануар 1921). Illustrated by Gordon Grant. „Maracaybo”. Premier Magazine (105): 37—47. 
  10. ^ Sabatini, Rafael (12. фебруар 1921). „Maracaybo”. Adventure Magazine: 81—89. 
  11. ^ Sabatini, Rafael (28. јануар 1921). „Blood-Money”. Premier Magazine (106): 25—35. 
  12. ^ Sabatini, Rafael (30. март 1921). „Blood-Money”. Adventure Magazine: 168—177. 
  13. ^ Sabatini, Rafael (11. фебруар 1921). Illustrated by Marny. „Santa Maria”. Premier Magazine (107): 67—76. 
  14. ^ Sabatini, Rafael (13. април 1921). „Santa Maria”. Adventure Magazine: 152—161. 
  15. ^ Sabatini, Rafael (25. фебруар 1921). „Lord Julian's Mission”. Premier Magazine (109): 21—32. 
  16. ^ Sabatini, Rafael (25. април 1921). „Lord Julian's Mission”. Adventure Magazine: 151—161. 
  17. ^ Sabatini, Rafael (11. март 1921). „Hostage”. Premier Magazine (108): 49—58. 
  18. ^ Sabatini, Rafael (7. мај 1921). „The Hostage”. Adventure Magazine: 143—152. 
  19. ^ Sabatini, Rafael (22. април 1921). Illustrated by Marny. „Governor Blood”. Premier Magazine (112): 84—114. 
  20. ^ Sabatini, Rafael (20. октобар 1921). „Captain Blood's Dilemma”. Adventure Magazine: 148—175. 
  21. ^ а б Heredia, Ruth (јун 2013). Choat, Colin, ур. „Preface”. Brethren of the Main: A Project Gutenberg of Australia Compilation. Project Gutenberg Australia. Приступљено 28. јул 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]