Лојзе Долинар | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 19. април 1893. |
Место рођења | Љубљана, Аустроугарска монархија |
Датум смрти | 9. септембар 1970.77 год.) ( |
Место смрти | Ичићи, код Опатије, СФР Југославија |
Лојзе Долинар (Љубљана, 19. април 1893. — Ичићи код Опатије, 9. септембар 1970) био је југословенски и словеначки вајар.
Рођен је 19. априла 1893. године у Љубљани. Завршио је кипарство на Уметничко-занатској школи у Љубљани, а студије је наставио на Академији ликовних уметности у Бечу, Минхену и Прагу. Први пут је излагао 1913. године. Имао је више самосталних изложби у Љубљани и Београду. Излагао је на бројним репрезентативним изложбама југословенске уметности у Паризу, Лондону, Амстердаму, Бриселу, Москви, Лењинграду, Братислави, Прагу, Варшави, Кракову, Будимпешти и осталим градовима.
Био је професор на Академији ликовних уметности у Београду од 1949. до 1959. године, а изабран је и за члана Словенске академије знаности и уметности у Љубљани. Уз вајарство бавио се и графиком.
Учествовао је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.[1]
Радио је скулптуре у камену на згради српских железница у Немањиној, споменику културе Републике Србије.[2]
Умро је 9. септембра 1970. године у Ичићима код Опатије.
Нека његова дела су: