Марко Павловски

За другу употребу, погледајте страницу Марко Павловски (глумац).
Марко Павловски
Лични подаци
Пуно име Марко Павловски
Датум рођења (1994-02-07)7. фебруар 1994. (30 год.)
Место рођења Београд, СР Југославија
Висина 1.74 м
Позиција везни
Јуниорска каријера
2004—2006. Раднички Београд
2006—2011. ОФК Београд
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2011—2013. ОФК Београд 31 (3)
2013—2016. Аполон Лимасол 0 (0)
2013—2015. → Порто Б 30 (2)
2015. → Мускрон 3 (0)
2016. → ОФК Београд 9 (1)
2016—2017. Сплит 24 (1)
2017—2018. Вождовац 9 (0)
2018—2019. Варзим 28 (1)
2020. Динамо Минск 13 (0)
2021. Ритерјај 34 (5)
2022. Судува 31 (0)
2023. Будућност Подгорица 15 (1)
Репрезентативна каријера**
2011—2013. Србија до 19 19 (6)
2015. Србија до 21 2 (0)
* Датум актуелизовања: 9. фебруар 2024.
** Датум актуелизовања: 3. септембар 2015.
Освојене медаље
Фудбал
Европско првенство до 19. године
Златна медаља — прво место 2013. Литванија Србија

Марко Павловски (Београд, 7. фебруар 1994) је српски фудбалер.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Павловски је у млађим категоријама играо прво за Раднички са Новог Београда а затим и за ОФК Београд.[1] За први тим клуба са Карабурме је дебитовао у последњем колу такмичарске 2010/11. У наредном периоду је, иако врло млад, добијао доста прилике да игра у Суперлиги Србије. Његов таленат су приметили из екипе Порта, па је Павловски преко кипарског Аполона, у лето 2013. године стигао у португалски клуб.[2] У јакој конкуренцији, пре свих Јужноамериканаца, Павловски је углавном играо за Порто Б током две године, али није успео да заслужи прекоманду у први тим.[3] Био је 2015. на позајмици у Мускрону у Белгији, па се вратио у ОФК Београд накратко, а у сезони 2016/17. је био играч Сплита где је наступио на 24 меча у хрватској Првој лиги. Уследио је нови повратак у Србију крајем августа 2017. године, и то у Вождовац.[4] За овај клуб је током сезоне 2017/18. одиграо само десет мечева (9 у првенству и један у купу) пре него што је раскинуо уговор. У септембру 2018. године је потписао за португалског друголигаша Варзим.[5] У сезони 2018/19. је био стандардан првотимац али је у првом делу наредне 2019/20. забележио само два наступа па је у јануару 2020. уговор раскинут.[6] Средином фебруара 2020. је потписао уговор са Динамом из Минска.[7] Током 2021. и 2022. године је играо у литванској А лиги, прво у Ритерјају а затим у Судуви. У фебруару 2023. потписао је за подгоричку Будућност.[8] Клуб је напустио у августу исте године.[9]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Са репрезентацијом Србије до 19 година је освојио Европско првенство 2013. године у Литванији. Био је капитен и стартер у свих пет утакмица, а против Француске у групи је дао и гол.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Марко Павловски, фудбалер и капитен омладинске репрезентације Србије - Фонтана среће”. ekapija.com. 26. 8. 2013. Приступљено 15. 2. 2019. 
  2. ^ „Марко Павловски нови играч Порта!”. mozzartsport.com. 29. 8. 2013. Приступљено 15. 2. 2019. 
  3. ^ а б „Пет година од... Срби лудаци, европски прваци! Где су данас”. mozzartsport.com. 27. 11. 2018. 
  4. ^ „Вождовац довео и Павловског”. n1info.com. 31. 8. 2017. Архивирано из оригинала 15. 02. 2019. г. Приступљено 15. 2. 2019. 
  5. ^ „Марко Павловски има нови клуб”. mozzartsport.com. 19. 9. 2018. Приступљено 15. 2. 2019. 
  6. ^ „Павловски није успео ни у Варзиму”. mozzartsport.com. 31. 1. 2020. Приступљено 7. 2. 2020. 
  7. ^ „Доминик Динга и Марко Павловски заједно у Минску”. mozzartsport.com. 15. 2. 2020. Приступљено 17. 2. 2020. 
  8. ^ „Bomba u smiraj prelaznog roka u Crnoj Gori: Potpisao Marko Pavlovski!”. mozzartsport.com. 10. 2. 2023. Приступљено 16. 2. 2023. 
  9. ^ „Marko Pavlovski napustio Budućnost”. dan.co.me. 4. 8. 2023. Приступљено 9. 2. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]