Матија Таловец

Матија Таловац или Таловец (лат. Mathkoni de Thallowcz, мађ. Tallóci Matkó; умро 1445.) је био славонски бан од 1435. до 1445. године.

Биографија

Матија Таловац или Таловец, потиче са острва Корчуле. Био је грађанин Дубровачке републике. Припадао је породици Таловац која је током 15. века владала простором у долини реке Цетине. Матијин брат Јован је био описан у историјским изворима као Србин.^[1][2][3] Матијин брат Петар био је хрватско-далматински бан (1438-1453). Његов други брат, Фрањо, био је северински бан, тамишки жупан и капетан Београда. Браћа Таловац су били једни од најмоћнијих угарских властелина свога времена. Владали су простором од Београда до Сења и од Драве до Неретве. Матија је служио српског деспота Стефана Лазаревића. Касније је постао кастелан угарског Београда пре него што је 1435. године постао хрватски бан. Његова браћа, Јован и Фрањо наследили су га као кастелани Београда. Године 1430. био је кастелан Ковина. У служби краља Жигмунда, Матија је постављен управником Загребачке бискупије 1433. године. Следеће године постао је приор Вране, а 1435. године славонски бан. Његова владавина поклапа се са периодом турских напада на Славонију и Хрватску. Умро је 1445. године.

Референце

1. Kanitz, Felix Philipp (1904). Das königreich Serbien und das Serbenvolk. B. Meyer. стр. 9. „...den ragusanischen Serben Jovan Talovac...” 
2. Stojković 1893, стр. 30.
3. Paunović, Marinko (1968). Beograd: večiti grad. N.U. "Svetozar Marković,". стр. 251. „... према Београду, којег је бранио дубровачки Србин Јован Таловац.” 

Извори

• Čubrilović, Vasa (1974). Istorija Beograda: Stari, srednji i novi vek. Prosveta. 
• Stojković, Sreten J. (1893). Na lepom srpskom Dunavu, od Beograda do Radujevca. Izdanje knjižare D. M. Corića. 
• Поповић, Душан Ј (1964). Beograd kroz vekove. Туристичка штампа. 
• Elezović, Gliša; Škrivanić, Gavro A. (1956). Kako su Turci posle više opsada zauzeli Beograd. Naučna knjiga. 
• Zagrebu, Hrvatsko archeološko društvo u (1911). Viestnik Hrvatskoga arheološkoga društva.