Милан Богдановић

Милан Богдановић
Лични подаци
Датум рођења	(1892-01-04)4. јануар 1892.
Место рођења	Београд, Краљевина Србија
Датум смрти	28. фебруар 1964.(1964-02-28) (72 год.)
Место смрти	Београд, СФРЈ

Милан Богдановић (Београд, 4. јануар 1892 — Београд, 28. фебруар 1964) био је српски писац, књижевни критичар и академик.^[1][2]

Биографија

Основну школу и гимназију завршио је у Пожаревцу где је његов отац био управник краљевског добра Љубичево.^[3] Био је уредник „Српског књижевног гласника”, часописа „Данас” и „Књижевних новина” као и управник позоришта у Новом Саду и Београду. Био је члан Српске академије наука.^[4]

Његова дела објављена су у вишетомној књизи „Стари и нови”. Године 1968. уведена је Награда Милан Богдановић за књижевну критику.^[5]

У браку са Милевом (рођ. Михаиловић) имао је двоје деце. Његов син је архитекта и бивши градоначелник Београда Богдан Богдановић,^[3] а ћерка Ивана Богдановић била је професор Филолошког факултета и мајка Ивана Ђурића.

Описивао је као ренесансни, бриљантни говорник и писац.^[6]

Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Извори

1. Leksikografski zavod Miroslav Krleža/BOGDANOVIĆ, Milan
2. Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 66. 
3. Историчар Иван Ђурић
4. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 154. ISBN 86-331-2075-5. 
5. „Награда за најбољу књижевну критику домаће књиге”. rtv.rs. Приступљено 18. 1. 2022. 
6. „Једно драматично сведочење Милана Богдановића забележено руком Меше Селимовића: Антички гест краљевачког незнанца”. OKO (на језику: српски). Приступљено 2023-05-26. 

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ
• Књижевник г. Милан Богдановић прешао у ислам и добио име Мефаил, Време, 15. септ. 1937, стр. 9. Дигитална народна библиотека