Милорад Соколовић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Милорад Соколовић | ||
Датум рођења | 10. август 1922. | ||
Место рођења | Београд, Краљевина СХС | ||
Датум смрти | 26. јун 1999.76 год.) ( | ||
Место смрти | Београд, СР Југославија | ||
Висина | 1,90 m | ||
Информације о каријери | |||
Број | 11 | ||
Проф. каријера |
1946—1952 (као играч) 1952—1958 (као тренер) | ||
Позиција | центар | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
1942 1946 1947—1952 |
Обилић Металац Црвена звезда | ||
Тренерска каријера | |||
1952—1957 1958 |
ЖКК Црвена звезда Југославија (жене) | ||
Награде | |||
| |||
Милорад Соколовић (Београд, 10. август 1922 — Београд 26. јун 1999), познатији као Соко, био је југословенски и српски кошаркаш, кошаркашки тренер и спортски новинар.[1] Играо је за кошаркашку репрезентацију Југославије.
Соколовић је играо у Обилићу, београдском Металцу, а након тога и у Црвеној звезди у Првој лиги Југославије, са којом је освојио шест националних првенстава.[2] У јулу 1950. године био је део тима Црвене звезде који је освојио интернационални куп у Милану.[3]
Био је у саставу тима кошаркашке репрезентације Југославије на Светском првенству 1950. године, одржаном у Аргентини. Играо је на четири меча и постигао 0.5 поена просечно по утакмици.[4]
У периоду од 1952. до 1957. године био је тренер ЖКК Црвена звезда, а на том месту наследио је Небојшу Поповића. Тренирао је женску кошаркашку репрезентацију Југославије на Европском првенству 1958. године одржаном у Пољској.[5]
Соколовић је био генерални секретар Кошаркашког савеза Југославије и председник КК Црвена звезда.
Радио је и као спортски новинар, доприносећи Спорту, српском дневном листу.[6][7]