Ненад Ванић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Ненад Ванић | ||
Датум рођења | 30. август 1970. | ||
Место рођења | Приштина, СФРЈ | ||
Висина | 1,85 m | ||
Позиција | одбрамбени / везни | ||
Сениорска каријера* | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1990—1991 | Приштина | ||
1991—1993 | Будућност Ваљево | ||
1993—1996 | Младост Лучани | ||
1996—1997 | Црвена звезда | 30 | (2) |
1997 | Војводина | 2 | (0) |
1997—2000 | Албасете | 74 | (8) |
2000—2001 | Локерен | 33 | (6) |
2001—2003 | Гент | 44 | (11) |
2003 | Тјенцин Теда | ||
2004 | Борац Чачак | 15 | (1) |
2004—2005 | Обилић | 41 | (4) |
2006 | БАСК | 14 | (3) |
2006—2008 | Бежанија | 44 | (3) |
2009 | Бежанија | 16 | (1) |
Тренерска каријера | |||
2010—2013 | Раднички Нова Пазова | ||
2013—2014 | Слога Петровац на Млави | ||
2014 | Доњи Срем | ||
2015 | Бежанија | ||
2015—2017 | Металац Горњи Милановац | ||
2017 | Војводина | ||
2018 | Пролетер Нови Сад | ||
2018—2019 | Хата клуб | ||
2019 | Радник Сурдулица | ||
2021 | ОФК Бачка | ||
* Датум актуелизовања: 27. фебруар 2021. |
Ненад Ванић (Приштина, 30. август 1970) бивши је српски фудбалер а садашњи фудбалски тренер.
Каријеру је почео у Приштини а затим наступа за ваљевску Будућност и лучанску Младост пре него што је 1996. дошао у Црвена звезду. Са црвено-белима је у сезони 1996/97. освојио Куп СР Југославије.[1] Након тога кратко игра за Војводину, да би онда уследио одлазак у Шпанију где је три сезоне играо за друголигаша Албасете.
Следи одлазак у Белгију где је провео једну сезону у Локерену и две у Генту. Током 2003. је играо и у Кини за Тјенцин Теду, да би се почетком 2004. вратио у Србију и потписао за чачански Борац.[2] Након Борца игра још за београдске клубове Обилић, БАСК и Бежанију где завршава каријеру.
Тренерску каријеру је почео у Радничком из Нове Пазове, тада члану Српске лиге Војводина,[3] са којим је 2012. изборио пласман у Прву лигу Србије.[4] У сезони 2013/14. је водио Слогу из Петровца на Млави у Првој лиги Србије.[3]
Први ангажман у највишем рангу, Суперлиги Србије, је добио у јуну 2014. када је преузео Доњи Срем.[5] Водио је екипу Доњег Срема на само девет утакмица у Суперлиги након чега је напустио клуб.[3] У марту 2015. се вратио у други ранг, и преузео Бежанију[6] а потом је у завршници сезоне преузео Металац из Горњег Милановца са којим је преко баража обезбедио пласман у Суперлигу.[7] Водио је Металац две сезоне у Суперлиги.
Крајем јуна 2017. је преузео Војводину.[8] На клупи новосадског клуба се задржао тек нешто више од два месеца пошто је 9. септембра 2017. поднео оставку. Ванић је као тренер Војводине водио клуб на осам званичних мечева, при чему је остварио учинак од пет победа и три пораза, уз гол-разлику 9:8.[9] Крајем децембра 2017. је преузео новосадски Пролетер,[10] са којим је на крају сезоне 2017/18. изборио историјски пласман у Суперлигу Србије.[11] Ипак Ванић није водио клуб у Суперлиги, јер је у јуну 2018. преузео клуб из Уједињених Арапских Емирата.[12] Након сезоне у Хата клубу из Емирата, Ванић се у августу 2019. вратио у српски фудбал и преузео суперлигаша Радник из Сурдулице.[13] Водио је Радник на само осам утакмица, након чега је крајем октобра 2019. напустио клуб.[14] Почетком 2021. године је постављен за тренера ОФК Бачке из Бачке Паланке.[15] Водио је клуб у уводна четири кола пролећног дела сезоне, забележио је једну победу и три пораза, након чега је 23. фебруара 2021. поднео оставку.[16]
|arhiviranjeURL=
игнорисан [|arhiviranjeurl=
се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjeURL=
и |archive-url=
(помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjedatum=
и |archive-date=
(помоћ)