Ненад Перуничић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Надимак | Терминатор | ||
Датум рођења | 1. мај 1971. | ||
Место рођења | Пљевља, СФРЈ | ||
Држављанство | СРЈ | ||
Висина | 2,03 m | ||
Информације о каријери | |||
Позиција | леви бек | ||
Тренутни клуб | РК Црвена звезда | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
1984—1988 1988—1990 1990—1993 1993—1994 1994—1997 1997—2001 2001—2004 2004—2005 2005 2005—2006 2006—2007 2007 2007—2008 2008—2009 |
Рудар Пљевља Југовић Црвена звезда ПСЖ Бидасоа Ирун Кил Магдебург Валау-Масенхајм Ал-Ахли Доха Пик Сегед Барселона Алхесирас Црвена звезда Будућност Подгорица | ||
Репрезентативна каријера | |||
СР Југославија | 142 (521) | ||
Тренерска каријера | |||
2015—2019 2018—2020 |
Црвена звезда Србија | ||
Ненад Перуничић (Пљевља, 1. мај 1971) бивши је југословенски и српски рукометаш. Са репрезентацијом Југославије је освојио бронзану медаљу на Европском првенству 1996. у Шпанији и на Светском првенству 1999. у Египту. Познат по надимку Терминатор, који је добио захваљујући својој корпулентности, разорном шуту и агресивној игри у нападу. Његов брат Предраг је такође био рукометаш.
Каријеру почео је у Рудару из Пљевaља где је играо од 1984. до 1988. године. Након тога, је провео две године у Југовићу из Каћа, да би 1990. године прешао у екипу Црвене звезде.
Перуничић је у црвено-белом дресу провео три сезоне, да би 1993. године отпочела његова дугогодишња, веома успешна инострана каријера. Најпре је одиграо једну сезону у француском ПСЖ-у, да би најблиставије тренутке у каријери провео у шпанској Бидасои у којој је играо од 1994. па све до 1997. Са Бидасоом је освојио и титулу Лиге шампиона 1995. године.
Од 1997. па до 2001. године, Ненад Перуничић бранио је боје немачког Килa, одакле је прешао у Магдебург са којим је 2002. године освојио своју другу титулу шампиона Европе.
Од 2004. до 2009. године, Перуничић је променио чак пет клубова. Наступао је за немачки Валау-Масенхајм, мађарски Пик Сегед, Ал Ахли Доху, шпанску Барселону и Алхесирас, поново Црвену звезду а сезону 2008/09. је провео у подгоричкој Будућности.
Почетком 2015. године се враћа на терен, после 6 година од пензионисања, као играч Црвене звезде како би помогао младом тиму да се избори за опстанак у лиги.[1]
Са репрезентацијом Југославије освојио је две бронзане медаље, на Европском првенству 1996. у Шпанији и на Светском првенству 1999. у Египту. На Олимпијским играма 2000. у Сиднеју са Југославијом је заузео 4. место.