Општи избори у Босни и Херцеговини 2022.

Општи избори у Босни и Херцеговини 2022.
← 2018. 2. октобар 2022. 2026. →
Бр. гласова
Проценат
Резултати општих избора у Босни и Херцеговини 2022. године
Бошњачки члан Председништва
 
Кандидат Денис Бећировић Бакир Изетбеговић
Странка СДП СДА
Бр. гласова 330.238 214.412
Проценат 57,37% 37,25%
Српски члан Председништва
 
Кандидат Жељка Цвијановић Мирко Шаровић
Странка СНСД СДС
Бр. гласова 327.720 224.912
Проценат 51,65% 35,45%
Хрватски члан Председништва
 
Кандидат Жељко Комшић Борјана Кришто
Странка ДФ ХДЗ БиХ
Бр. гласова 227.540 180.255
Проценат 55,80% 44,20%
Странка Вођа % Мандати +/–
СДА Бакир Изетбеговић 17.23 9 +1
СНСД Милорад Додик 16.34 6 0
ХДЗ—ХСС—ХСП—ХХДУ Драган Човић 8.75 4 -1
СДП Нермин Никшић 8.15 5 +1
СДС—НДП—НС Мирко Шаровић 7.07 2 -1
ДФ—ГС Жељко Комшић 6.41 3 0
НС Един Форто 3.12 2 -1
ПДП Бранислав Бореновић 4.63 2 0
СББ Фахрудин Радончић 1.56 0 -2
ДНС Ненад Нешић 1.37 0 -1
НБ Сенад Шепић 1.57 0 -1
СП Петар Ђокић 1.45 0 -1
НЕС Нермин Огрешевић 2.97 2 +1
НиП Елмедин Конаковић 5.01 3 +2
Ово је списак странака које су освојиле мандате.
Погледајте потпуне резултате испод.
Чланови Председништва пре избора

Шефик Џаферовић (Бошњак)
Милорад Додик (Србин)
Жељко Комшић (Хрват)

 Изабрани Чланови Председништва

Денис Бећировић (Бошњак)
Жељка Цвијановић (Српкиња)
Жељко Комшић (Хрват)

Општи избори у Босни и Херцеговини биће одржани 2. октобра 2022. године. Одредиће састав Председништва Босне и Херцеговине, као и националне, ентитетске и кантоналне владе.

Избори за Представнички дом деле се на два; један за Федерацију Босне и Херцеговине и један за Републику Српску. На председничким изборима, свака од три националне заједнице бираће члана Председништва. Актуелни чланови Председништва су Шефик Џаферовић (Бошњак), Милорад Додик (Србин) и Жељко Комшић (Хрват). Странка демократске акције тренутно је највећа странка у Представничком дому са 8 од 42 мандата.

Позадина

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Општи избори у Босни и Херцеговини 2018.

На општим изборима у Босни и Херцеговини 2018. за нове чланове Председништва Босне и Херцеговине изабрани су Шефик Џаферовић из Странке демократске акције (СДА), Милорад Додик из Савеза независних социјалдемократа (СНСД) и Жељко Комшић из Демократског фронта (ДФ), наследивши Бакира Изетбеговића, Младена Иванића и Драгана Човића.[1] СДА је постала највећа странка у Представничком дому, освојивши 9 од 42 мандата.

Било је контроверзи око избора хрватског члана, јер је Жељко Комшић уз помоћ бошњачких бирача победио Драгана Човића (ХДЗ БиХ), при чему је Комшић освојио прво место готово искључиво у општинама без хрватске релативне већине. Резултат је изазвао протесте Хрвата који оптужују Бошњаке за прегласавање и позивају на стварање властитог ентитета или изборне јединице. Наредних дана одржани су протести у граду Мостару.[2][3] У данима након избора, неколико општина са хрватском већином прогласило је Комшића personom non grata.[4][5]

Након избора 2018. године, нови сазив Савета министара потврдио је Представнички дом након једногодишње кризе формирања владе. Зоран Тегелтија из СНСД-а именован је за председавајућег Савета министара 23. децембра 2019. године.[6]

Тегелтијин сазив подржава коалиција СНСД, Хрватска демократска заједница, СДА, ДФ и Демократски народни савез. Највећа опозиција је коалиција Социјалдемократске партије, Наше странке и странке Народ и правда. Коалиција Српске демократске странке и Партије демократског прогреса највећа је опозиција у Републици Српској.

На седници Представничког дома одржаној у јануару 2021. године изгласано је неповерење Тегелтији, због лоших резултата током свог мандата на месту председавајућег Савета министара, али је до краја гласања било је јасно да Тегелтија остаје на својој функцији.[7] Три месеца касније, 28. априла, поново је изгласано неповерење Тегелтији на седници Представничког дома, али је он поново остао на својој функцији.[8]

Извори систем

[уреди | уреди извор]
Званични лого избора

Три члана Председништва бирају се плуралистички. У Републици Српској бирачи бирају српског представника, док у Федерацији Босне и Херцеговине бирају бошњачке и хрватске чланове.[9] Бирачи регистровани у Федерацији Босне и Херцеговине могу гласати за бошњачког или хрватског кандидата, али не могу гласати за оба.

42 члана Представничког дома бирају се пропорционалним изборним системом отворене листе у две изборне јединице, Федерацији Босне и Херцеговине и Републици Српској.[10] Ове две изборне јединице су накнадно подељене на осам изборних јединица.

Кандидати за председништво

[уреди | уреди извор]

Бошњачки члан

[уреди | уреди извор]
# Кандидат Партија Реф.
1 Бакир Изетбеговић Странка демократске акције [11]
2 Мирсад Хаџикадић Платформа за прогрес [12]
3 Денис Бећировић Социјалдемократска партија [13]

Хрватски члан

[уреди | уреди извор]
# Кандидат Партија Реф.
1 Жељко Комшић Демократски фронт [14]
2 Борјана Кришто Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине [15]

Српски члан

[уреди | уреди извор]
# Кандидат Партија Реф.
1 Жељка Цвијановић Савез независних социјалдемократа [16]
2 Ненад Нешић Демократски народни савез [17]
3 Војин Мијатовић Социјалдемократска партија [18]
4 Мирко Шаровић Српска демократска странка [19]
5 Борислав Бијелић Партија за живот [20]

Резултати

[уреди | уреди извор]

Председништво

[уреди | уреди извор]
Кандидат Партија Гласови %
Бошњачки члан
Денис Бећировић Социјалдемократска партија 330.238 57,37
Бакир Изетбеговић Странка демократске акције 214.412 37,25
Мирсад Хаџикадић Платформа за прогрес 30.968 5,38
Укупно 575.618 100.00
Хрватски члан
Жељко Комшић Демократски фронт 227.540 55,80
Борјана Кришто Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине 180.255 44,20
Укупно 407.795 100.00
Српски члан
Жељка Цвијановић Савез независних социјалдемократа 327.720 51,65
Мирко Шаровић Српска демократска странка 224.912 35,45
Војин Мијатовић Социјалдемократска партија 38.655 6,09
Ненад Нешић Демократски народни савез 34.955 5,51
Борислав Бијелић Партија за живот 8.278 1,30
Укупно 634.520 100.00
Важећи гласови 1.617.933 93,35
Неважећи гласови 46.902 2,71
Празни гласови 68.371 3,94
Укупно гласова 1.733.206 100.00
Регистровани бирачи/излазност 3.368.666 51,45
Извор: [21]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Er. M. (8. 10. 2018). „CIK ponovo potvrdio: Džaferović, Dodik i Komšić novi članovi Predsjedništva BiH” (на језику: Bosnian). Klix.ba. Приступљено 8. 10. 2018. 
  2. ^ Editorial, Reuters (12. 10. 2018). „Croats protest against election of moderate in Bosnia's presidency”. Reuters. Архивирано из оригинала 13. 04. 2019. г. Приступљено 06. 07. 2022. 
  3. ^ Mladen Lakic (2013-05-03). „Bosnian Croats Protest Against Komsic's Election Victory”. Balkan Insight. Приступљено 2018-10-14. 
  4. ^ „I Čitluk prekrižio Komšića”. 
  5. ^ „STUDENTI SVEUČILIŠTA U MOSTARU KOMŠIĆA PROGLASILI NEPOŽELJNIM 'Takve nas stvari ne zanimaju od nekoga tko se lažno predstavlja kao Hrvat' - Jutarnji List”. Jutarnji.hr. Reuters. 2018-10-09. Приступљено 2018-10-14. 
  6. ^ Er.M. (23. 12. 2019). „Počela sjednica o imenovanju Vijeća ministara BiH” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 23. 12. 2019. 
  7. ^ I.Č. (11. 1. 2021). „Vijeće ministara za sada neće biti smijenjeno, nema većine u Parlamentu BiH” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 11. 1. 2021. 
  8. ^ D.Be. (28. 4. 2021). „Parlamentarci nisu podržali smjenu Zorana Tegeltije zbog slabih rezultata rada” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 28. 4. 2021. 
  9. ^ Maja Sahadžic (2009) The Electoral System of Bosnia and Herzegovina: A Short Review of Political Matter and/or Technical Perplexion Contemporary Issues, Vol. 2, No. 1
  10. ^ Electoral System IPU
  11. ^ N.Š. (5. 7. 2021). „Izetbegović najavio kandidaturu za Predsjedništvo: Sumnjam da Konaković ima hrabrost ući u utrku, sa Radončićem i Zvizdićem ne bi bilo dosadno” (на језику: бошњачки). oslobodjenje.ba. Архивирано из оригинала 5. 7. 2021. г. Приступљено 5. 7. 2021. 
  12. ^ D.Be. (9. 12. 2021). „Potvrđena prva kandidatura za Predsjedništvo BiH, Mirsad Hadžikadić kreće u utrku” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Архивирано из оригинала 9. 12. 2021. г. Приступљено 9. 12. 2021. 
  13. ^ G.M. (21. 5. 2022). „Denis Bećirović zvanično kandidat opozicije za člana Predsjedništva BiH” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Архивирано из оригинала 21. 5. 2022. г. Приступљено 21. 5. 2022. 
  14. ^ D. Be. (8. 5. 2022). „Željko Komšić će se ponovo kandidovati za Predsjedništvo BiH: Moram, ne mogu stati” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Архивирано из оригинала 8. 5. 2022. г. Приступљено 8. 5. 2022. 
  15. ^ „Čović odustao, Borjana Krišto kandidat za člana Predsjedništva BiH?” (на језику: хрватски). n1info.ba. 29. 6. 2022. Архивирано из оригинала 29. 6. 2022. г. Приступљено 29. 6. 2022. 
  16. ^ E.Ć. (1. 7. 2022). „SNSD šalje Cvijanović u utrku za člana Predsjedništva BiH, Dodik kandidat za predsjednika RS” (на језику: бошњачки). avaz.ba. Архивирано из оригинала 1. 7. 2022. г. Приступљено 1. 7. 2022. 
  17. ^ „Kandidati za Predsjedništvo BiH i predsjednika RS-a: Neka imena već poznata, ostali vagaju, pregovaraju” [Candidates for the Presidency of BiH and the President of RS: Some names are already known, others are weighing, negotiating]. Faktor (на језику: бошњачки). 17. 5. 2022. Архивирано из оригинала 17. 5. 2022. г. Приступљено 19. 5. 2022. 
  18. ^ V.K. (10. 6. 2022). „Vojin Mijatović i zvanično kandidat SDP-a za Predsjedništvo BiH, planira pobijediti Dodika” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Архивирано из оригинала 10. 6. 2022. г. Приступљено 10. 6. 2022. 
  19. ^ M.G. (23. 6. 2022). „Mirko Šarović je kandidat SDS-a za Predsjedništvo BiH” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Архивирано из оригинала 4. 10. 2022. г. Приступљено 23. 6. 2022. 
  20. ^ „PRIPREME ZA IZBORE: Objavljene kompletne kandidatske liste, evo ko je sve u "izbornoj trci"” (на језику: српски). Novosti. 5. 8. 2022. Архивирано из оригинала 9. 9. 2022. г. Приступљено 9. 9. 2022. 
  21. ^ „Central Electoral Commission B&H”. www,izbori,ba. Приступљено 2024-02-19. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]